Reakcije srpske zajednice na zatvaranje banaka na severu Kosova: Od brige i straha do ravnodušnosti

Dan pošto je kosovska policija zatvorila objekte Banke poštanske štedionice i Uprave trezora na severu, građani Severne Mitrovice različito reaguju. Mnogi od njih su zabrinuti zbog nedostatka pristupa bankarskim uslugama, koje su do juče koristili za isplate plata, penzija, socijalne pomoći i drugih dinarskih primanja iz budžeta Srbije.

Međutim postoje i oni koji su ravnodušni prema ovom zatvaranju, koje je izvršeno po nalogu tužilaštva.

„Ne otežava mi ništa, funkcionisao sam i ranije isto i dalje ću tako funkcionisati“, kaže za Glas Amerike jedan od stanovnika Severne Mitrovice.

Za neke je potez kosovskih vlasti samo jedan u nizu koji ih teraju da razmisle o ostanku na severu Kosova.

„Put kojim svi budu išli. Možda ćemo u Srbiju. Poštanska se zatvara, to je samo znak da možemo odavde.

Ima i onih koji objašnjavaju da ni u prethodnom periodu nisu mogli da podižu novac u Severnoj Mitrovici. „Imam stan u Kraljevu, pa tamo podižem. Ovde ne može da se podigne ništa“.

Osim u Kraljevu, građani mogu da podignu novac u dinarima u svim poslovnicama širom Srbije, a pre oko dva meseca Banka poštanska štedionica otvorila je mobilne ekspoziture u blizini prelaza između Kosova i Srbije kako bi građani imali bliži pristup blagajni i ostalim bankarskim transakcijama.

Šta kažu građani Severne Mitrovice o zatvaranju srpske banke?

Iako je Priština od februara više puta zabranjivala uvoz novca iz Srbije na Kosovo, u jučerašnjoj akciji Policije Kosova i Poreske uprave u objektima Banke poštanske štedionice i Uprave trezora na severu, zaplenjeno je oko 1 600 000 evra, oko 75 miliona dinara, 19.500 franaka, 13.800 američkih i 40 australijskih dolara.

Hekuran Murati, ministar finansija, rada i transfera rekao je danas da postoji osnovana sumnja „da su se aktivnosti Banke poštanske štedionice odvijale, bez relevantne finansijske licence. Istakao je da je Centralna banka Kosova produžila period tranzicije, nakon donošenja Uredbe o finansijskom poslovanju na Kosovu, kako bi se dalo dovoljno vremena građanima da otvore bankarske račune, a finansijske institucije otvore svoje ogranke na Kosovu.

“Mi kao Vlada smo se uverili da postoji posebna pažnja kako nijedan građanin ne bi trpeo od ove tranzicije i u periodu tranzicije, kao što je premijer rekao bilo je načina da se keš donese ali se nije znalo gde ide taj novac. Ako govorimo o preko 200 miliona evra deklarisanih na granici, nije se znalo gde idu. Mogu sa velikom sigurnošću da kažem ako odete i posetite četiri opštine na severu zemlje bićete sigurni da tu nije ušlo 200 miliona evra godišnje. Dakle, dakle novac je išao negde drugo i to je bio problem koji je trebalo da se reši tako što bi se uspostavio red i zakon”, rekao je Murati.

Ne propustite: Stejt department: Razočarani smo zbog akcije kosovske policije u bankama na severu Kosova

Novinar Branislav Krstić, komentarišući zatvaranje Banke poštanske štedionice na severu Kosova za Glas Amerike kaže da je ova akcija rezultat realizacije Briselskog sporazuma i prošlogodišnjeg dogovora u Ohridu između predstavnika Beograda i Prištine.

On tvrdi da u prilog tome govori izostanak ozbiljne reakcije Srpske liste, bliske zvaničnom Beogradu, na ovaj događaj, iako su ranije za manje bitne stvari organizovali masovne proteste.

"Dakle, stvari su potpuno jasne, Srbi su zajedno sa Srpskom listom morali da budu politički obezglavljeni i ustrojeni, tako da ćemo ih držati u redovima i po kiši i po snegu da bi podigli 5.000 dinara, a u sefovima i kasama upravo tih Poštanskih štedionica i banaka su milioni, pokazalo se juče. Dakle, jedan igrokaz i jedna implementacija još jednog aneksa iz Ohridskog dogovora“, rekao je Krstić.

Ne propustite: Kosovska policija zatvorila šest filijala Poštanske štedionice, zaplenjeno 74 miliona dinara

Aleksandar Šljuka iz Nove društvene inicijative, ocenjuje da je zatvaranje banke na Severu Kosova jednostrana akcija prištinskih vlasti, koja nije bila usklađena sa relevantnim međunarodnim institucijama. On za Glas Amerike tvrdi da se razlog za ovu odluku može naći i u neuspelom pokušaju Kosova da postane član Saveta Evrope.

„Mislim sada da je Kurti malo isfrustriran time što Kosovo nije ušlo u Savet Evrope, time što nije primljeno u članstvo i naravno kada on ne može da iskaže to nezadovoljstvo prema zapadnim državama i zapadnim partnerima, koji su zapravo onemogućili to članstvo, on verovatno pokušava da se preko srpske zajednice, preko Beograda obračuna s njima. Mislim da ovo neće doneti ništa dobro, ova odluka zapravo najviše će pogoditi sve ove građane koji žive ovde“, naveo je Šljuka.

Prema odluci Centralne banke Kosova, od 1. februara ove godine, evro je postao jedina zvanična valuta na Kosovu, čime je zabranjena upotreba srpskog dinara u platnom prometu.

Međutim, tada, posle brojnih reakcija međunarodnih predstavnika Centralna banka Kosova preduzela je dodatne mere u cilju sprovođenja ove odluke, kako bi se građanima koji koriste dinar u roku od tri meseca omogućilo prilagođavanje i potpuni prelazak na evro. Taj rok istekao je 12. maja ove godine.

U međuvremenu u vezi sa ovom odlukom Centralne banke Kosova održano je sedam neuspelih rundi razgovora između predstavnika Beograda i Prištine u Briselu.