Članovi porodice Bitići i njihovi pravni zastupnici pokrenuli su kampanju za sprečavanje ranijeg izlaska iz zatvora Vlastimira Đorđevića, bivšeg načelnika Resora Javne bezbednosti MUP-a Srbije, u vreme sukoba na Kosovu 1998-1999.
Đorđević, koji uslove za raniji otpust ispunjava 17. juna, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju je 2011. osuđen na 27 godina godina zatvora, zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti na Kosovu. U žalbenom postupku kazna, koju izdržava u Nemačkoj, smanjena je na 18 godina zatvora.
Ne propustite: Albanci pred Kongresom svedočili o srpskim zločinima na KosovuZastupnici porodice Bitići označili su ga kao osobu angažovanu u prikrivanju zločina srpskih snaga na Kosovu - kao i glavnim osumnjičenim za ubistvo, američkih državljana, Ilira, Agrona i Mehmeta 1999. u Petrovom selu u istočnoj Srbiji.
"Muka mi je od ratnih zločinaca koje tretiraju kao heroje. Đorđević je naredio kidnapovanje moje braće i njhovo sprovođenje do masovne grobnice u kojoj je bilo 75 ljudi. Odgovoran je za ubistvo moje braće i ne bi smeo da dobije raniji otpust sve dok ne pokaže da se rehabilitovao”, poručio je u svojoj izjavi Iljir Bitići - jedan od preživale braće.
On je više puta kao jednu od odgovornih osoba imenovao i Gorana Radosavljevića Gurija, nekada visokorangiranog policijskog oficira, danas funkcionera Srpske napredne stranke, predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Ne propustite: Američki kongresmeni traže hapšenje i izručenje GurijaPravin Madhiraju, predstavnik međunarodne nevladine organizacije "Prava pritvorenih", koja zastupa porodicu Bitići, podsetio je da mnoge porodice sa Kosova nisu pronašle svoje najmilije.
“Nisu nađene 1.654 osobe nestale tokom rata. Od toga je 1.092 Albanaca, kao i 562 Srba i Roma. Postoje masovne grobnice, koje još nisu nađene. Đorđević zna kako ih pronaći. Priznao je i sve elemente odgovornosti za ubistva Bitićija i dok ne pruži dokaze ne bi smeo da bude oslobođen”, rekao je Madhiraju.
Ne propustite: Ubistvo braće Bitići - rasvetljenje ni posle 19 godinaAmerički državljani Ilir, Agron i Mehmet Bitići su iz SAD-a došli na prostor tadašnje Savezne Republike Jugoslavije da bi se na strani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) borili protiv srpskih vojno-policijskih snaga tokom sukoba na Kosovu 1999. Uhapšeni su krajem juna 1999. zbog ilegalnog ulaska u tadašnju Jugoslaviju, zbog čega ih je sud u Prokuplju osudio na 15 dana zatvora. Četiri dana pre isteka kazne izvedeni su iz zatvora, odvedeni u Petrovo Selo u istočnoj Srbiji, gde su 9. jula ubijeni. Njihova tela nađena su 2001. godine u jednoj od dve masovne grobnice u tom mestu.
'Saosećanje pa prevremeno oslobađanje'
Reagujući na kampanju koju je pokrenula porodica Bitići, Nataša Kandić aktivistkinja za ljudska prava i predsednica Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima - REKOM, objavila je na društvenoj mreži Tviter da nijedan osuđenik ne zaslužuje prevremeno oslobađanje bez iskazanog saosećanja sa žrtvama.
Koalicija za REKOM formirana je 2008. godine u Prištini i okuplja više od 2.200 organizacija i pojedinaca. Evropski parlament (EP) usvojio je novembra 2018. Rezoluciju o Izveštaju Evropske komisije o Srbiji u kojoj ponavlja svoju podršku osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim kršenjima ljudskih prava na teritoriji bivše Jugoslavije.