Srbi na Kosovu imaju pravo na Javni televizijski servis i on mora da bude uredjen posebnim zakonom i ne može biti u sistemu Radio televizije Kosova (RTK), izjavio je u ekskluzivnom intervjuu za Glas amerike predsednk Društva novinara Kosova i Metohije Željko Tvrdišić. Prema njegovim rečima saradnja treba i mora da postoji na tehničkom i programskom nivou, ali, kako kaže, RTK ne treba i ne može da uredjuje i upravlja novim kanalom.
Glas Amerike: Šta je najveći problem u informisanju Srba na Kosovu?
Željko Tvrdišić: Imamo enklavsko informisanje i lokalno mikro informisanje. Nemamo jedan veliki TV kanal, dnevne novine, agenciju, radio koji pokriva celu teritoriju Kosova. Dvanaest godina nam se ne dozvoljava da imamo razvijen, jak, slobodan i uticajan medij koji će pokriti sve one kojima je srpski jezik matrenji i one koji hoće i žele da ga koriste.
Glas Amerike: Ahtisarijevim planom je predvidjeno formiranje TV Kanala sa programom na srpskom jeziku koji bi signalom pokrivao celu teritoriju Kosova? Znamo da je inicijativa pokrenuta. Gde se stalo?
Željko Tvrdišić: Društvo novinara Kosova i Metohije i Udruženje novinara Srbije su pokrenuli inicijativu da se reši jedno od naših osnovnih prava i to je ušlo u planove medjunarodne zajednice. U planu Martija Ahtisarija definisano je da se Srbima mora obezbediti jedan nezavisni TV kanal koji pokriva celu teritoriju Kosova. Vlasti u Prištini su prihvatile plan kao obavezu. Formirana je radna grupa za realizaciju, njen predsednik je nemački ambasador Štajnbah. Došli smo do odličnih rezultata, ali izgleda da posotoje krugovi koji ne žele da imaju program na srpskom.
Glas Amerike: Ko to ne želi? Kakav bi to kanal trebalo da bude? Pod čijom ingirencijom? Postoje neke najave da će to biti u okviru javnog servisa, odnosno Radio televizije Kosova (RTK)?
Željko Tvrdišić: Taj kanal mora da bude nezavisan, da uključi većinu medijskih radnika koji rade po enklavama. Nama se više od deset godina i kao profesionalcima i kao jezičkoj grupi branili da koristimo javno dobro odnosno Javni servis. Mi imamo pravo na Javni servis. Tražimo da on bude uredjen posebnim zakonom i da ne bude u sistemu Radio TV Kosova. Saradnja treba i mora da postoji na tehničkom i programskom nivou, ali RTK ne treba i ne može da uredjuje i upravlja novim kanalom.
Glas Amerike: Zašto?
Željko Tvrdišić: RTK niko ne bi gledao zbog 17. marta 2004, zbog albanizovanih vesti na srpskom, zbog cenzure i uticaja vlasti. Sva istraživanja medjunarodna i lokalna pokazuju da Srbi ne žele taj kanal, a da bi, što je jako zanimljivo, Albanci rado gledali novu televiziju na srpskom. Drugo, vrlo važno, RTK je socrealistička institucija koja zapošljava oko 800 ljudi i stalno su pred ekonomskim kolapsom, zato misle da mogu da dobiju novac na ime srpskog kanala. Deset godina su trošili javno dobro koje je naše i naših gradjana i ne mogu ga više uzimati za sebe.
Glas Amerike: Koliko su mediji na Kosovu uopšte slobodni?
Željko Tvrdišić: Prema poslednjem istraživanju Kosovo se nalazi na 104.mestu u svetu. Toliko o slobodi. Mesto koje je raj za istraživačko novinarsto je mesto ćutanja i agencijskih vesti o dobrim političarima
Glas Amerike: Šta je problem, što je to tako?
Željko Tvrdišić: Strah, teško nasledje, uticaj politike i kriminala, cenzura, ekonomska beda medija i nespremnost da se mediji prihvate kao izraz slobode, a ne propagande i etničkog zastupanja.
