U najnovijem izveštaju Fridom hausa i Atlantskog saveta Sjedinjenih Država navodi se da je situacija sa poštovanjem ljudskih prava na Krimu pogoršana, od kako je to poluostrvo anektirala Rusija u martu prošle godine.
Kada je predsednik Rusije Vladimir Putin zvanično potpisao ukaz o pripajanju krima Ruskoj Federaciji, većina sveta je postavila pitanje šta je takav drzak potez učinilo mogućim, i to za relativno kratko vreme. Piter Jelcov, profesor na Nacionalnom univerzitetu za odbranu, izjavio je za Glas Amerike da je aneksiju omogućila činjenica što je veći deo stanovnika Krima pozdravio takav potez.
“Ali podrška je, može se reći, najviše rezultat propagande koja je dolazila iz ruskih medija, prikazujući ukrajinsku revoluciju kao pretnju, ozbiljnu pretnju ruskoj populaciji na Krimu.”
U izveštaju Fridom Hausa navodi se da su pre invazije, ruski državni mediji pokrenuli organizovanu anti-ukrajinsku propagandnu kampanju na Krimu, šireći strah od takozvanih ukrajinskih fašista. Rusija je zatim počela seriju događaja u februaru prošle godine, uključujući prikriveno raspoređivanje svojih teško naoružanih trupa i boraca Kozaka koji su organizovali takozvane lokalne jedinice za odbranu.
Posle invazije, dodaje se u izveštaju, Rusija je zamenila lokalne lidere drugima iz Ruske Federacije. I kada se pažnja javnosti okrenula borbama u drugim delovima istočne Ukrajine, nove vlasti, počele su kampanju represije protiv opozicije, posebno protiv manjinskih krimskih Tatara.
“Tatari većinom nisu podržali pripajanje zato što imaju veoma negativan stav protiv snažnog ruskog imperijalizma, a ujedno čine značajni deo populacije. To je 300 hiljada ljudi. To je veliki broj ljudi u ukupnoj populaciji Krima.”
Fridom Haus je naveo da Tatari ne mogu više da obeležavaju godišnjicu svog proterivanja sa Krima 1944. godine. Njihovim liderima je zabranjeno da se bave javnim aktivnostima, a njihovi mediji su ućutkani. U izveštaju se takođe navodi da je Rusija organizovala veliku kampanju fizičkog maltretiranja i krivičnog gonjenja svakoga ko se protivi aneksiji.
Obrazovanje na ukrajinskom jeziku se ubrzano smanjuje i ni jedna škola, od 600 na Krimu, ne nudi gradivo u potpunosti na ukrajinskom. A, stanovnici Krima sa ukrajinskim pasošem smatraju se strancima od 1. januara ove godine. Međunarodna osuda i ekonomske sankcije verovatno će dodatno radikalizovati stavove predsednika Putina, kaže Jelcov.
“On je sateran u ćošak, sateran uza zid, ali on nije vrsta osobe koja će da se povuče. Pitanje ruske populacije je naravno još komplikovanije.”
Jelcov, kaže da Rusija kao nacija ima istoriju življenja u nemaštini. Zato, sankcije možda neće imati efekat. On kaže da, mada se mnogi protive Putinom autokratskom stilu, mnogi takođe podržavaju njegov prkos međunarodnim kritikama.