Kritika predsednika SAD Donalda Trampa iranskim liderima zbog ograničavanja slobode štampe u Islamskoj Republici, koja je nedavno priznala da je nenamerno oborila ukrajinski putnički avion i usmrtila svih 176 putnika - što je izazvalo masovne proteste - naišao je na kritike, ali i nešto blage podrške kod kuće.
"Liderima Irana - NEMOJTE UBIJATI SVOJE DEMONSTRANTE", tvitovao je Tramp na persijskom i engleskom jeziku kasno u subotu. "Hiljade ste već ubili ili zatvorili i svet posmatra. Još važnije, SAD posmatraju. Vratite internet i dozvolite novinarima da izveštavaju slobodno!"
Kritičari, poput Trampovog republikanskog izazivača Bila Velda, bivšeg guvernera Masačusertsa, brzo su reagovali upućivanjem ironičnih pohvala u vezi sa tim što je Trampo podigao glas u odbrani slobode štampe.
"Dobra vest danas je što znamo da (Tramp) želi da novinari rade slobodno u Iranu", rekao je Veld o Trampovom tvitu tokom gostovanja na CNN-u, a zatim dodao:
"Jedini problem je što on ne želi da oni slobodno rade u SAD, pošto nam je rekao da je slobodna štampa 'neprijatelj naroda'"..
Otkako je preuzeo dužnost 2017, više medija izveštavalo je o tome koliko Tramp prezire mejnstrim medije i načinu na koji je upotreba termina poput "lažne vesti" postala uobičajena u inostranstvu.
Brajan Stelter iz CNN-a, koji često kritikuje Trampove napade na zapadne medije, uputio je umerenu pohvalu predsedniku zbog nedavnih tvitova u vezi sa Iranom.
"Predsednik Tramp podržava slobodu štampe - ne u Sjedinjenim Državama, već u Iranu", rekao je Stetler otvarajući segment emisije "Pouzdani izvori".
"Tramp je u pravu kada se radi o ograničavanja štampe u toj zemlji", rekao je Stetler, misleći na istraživane Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) o listi 10 najcenzurisanijih zemalja.
"On je u pravu da novinarima tamo nije uvek dozvoljeno da rade slobodno, a zapravo je i mnogo sumornije", rekao je on.
"Novinari u toj zemlji često se hapse, zatvaraju i kada pokušavate da izveštavate u Iranu, obično imate slobodu kretanja u Teheranu, glavnom gradu, ali sasvim je druga stvar dobiti dozvolu da se ode u druge delove zemlje".
U tom pogledu, dodao je, "predsednik jasno čuje glas demonstranata tamo".
Abas Musavi, portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova, odgovorio je direktno na Trampov tvit poručujući da "oni koji prete, sankcionišu i terorišu iranski narod - nemaju pravo da sramote drevni persijski jezik".
Prošle godine CPJ je rangirao Iran na 7. mesto na listi zemalja sa najvećom cenzurom na svetu, navodeći hapšenja i "oštre zakonske kazne izricane novinarima, koji su pokrivali teme koje su se činile osetljivima, uključujući i lokalnu korupciju i proteste".
"Vlada suzbija onlajn izražavanje špijunirajući domaće i strane novinare, ometajući satelitske televizijske signale i blokirajući milione sajtova i ključnih društvneih platformi, prema Centru za ljudska prava u Iranu i Radio Farda, koji je osnovao Kongres SAD", navodi se u izveštaju (Radio Farda je jedna od sestrinskih mreža Glasa Amerike).
Pariski Reporteri bez granica, poznati po francuskoj skraćenici RSF, rangirali su Iran na 170 mesto od 180 zemalja na svojoj godišnjoj listi o slobodi štampe u svetu u 2019. godini, nazivajući državnu kontrolu vesti i informacija "neumoljivom" uz "najmanje 860 novinara i građana-novinara... koji su zatvoreni od 1979".
Prema indeksu RSF, Sjedinjene Države su na 48, mestu od 180, nakon pada za tri mesta sa 45. pozicije u 2018. zbog "retoričkih napada vlade i privatnih lica koji su prerasli u pojačano neprijateljske".
"Predsednik Tramp nastavio je da označava štampu kao 'neprijatelja američkog naroda' i 'lažne vesti' u očiglednom pokušaju da diskredituje kričko izveštavanje", navodi se u indeksu, u kojem se citiraju pokušaji Bele kuće da novinarima onemoguće pristup događajima od javnog interesa, probijanje rekorda po dužini vremenskih perioda bez brifinga za medije i povlačenje akreditacije novinaru CNN-a iz 2018.
Bivši dopisnik Vašington posta iz Teherana Džejson Razain u subotu je nazvao aktuelne antivladine proteste "stani ili pani pokretom" za Islamsku Republiku, u kojoj je proveo 544 dana u zatvoru Evin, na osnovu politički motivisanih optužbi za špijunažu.
Iranci su u ponedeljak održali treći dan svojih protesta.