Nobelova fondacija koja dodeljuje prestižne nagrade promenila je svoju politiku i odlučila da pozove Rusiju, Belorusiju i Iran, kao i lidera švedske ekstremno desničarske stranke, kome je ranije bio zabranjen pristup.
Vidar Helgesen, izvršni direktor privatne fondacije, rekao je u saopštenju da postoji globalni trend u kom se "umanjuje dijalog između onih sa različitim stavovima".
Da bismo se tome suprotstavili, rekao je, "sada proširujemo listu naših zvanica da bismo proslavili i razumeli Nobelovu nagradu i važnost slobodne nauke, slobodne kulture i slobodnih, mirnih društava".
Fondacija je saopštila da će poziv za događaje 2023. godine biti upućen svim zemljama sa diplomatskim misijama u Švedskoj i Norveškoj i strankama "koje imaju zastupljenost u parlamentu preko demokratskih izbora", dodajući da "ovaj zajednički pristup promoviše mogućnosti da se prenesu važne poruke Nobelove nagrade svima, a ubuduće će ova praksa biti zajednička za celu organizaciju.”
U ovom trenutku nije jasno da li su pozivi već poslati.
Prošle godine diplomatskim izaslanicima Rusije i Belorusije zbog rata u Ukrajini bilo je zabranjeno da prisustvuju ceremoniji dodele i proslavama, koje se uvek održavaju 10. decembra, a ambasador Irana je takođe bio isključen zbog "ozbiljne i eskalirajuće situacije" u toj zemlji.
Reagujući na ovakvu odluku fondacije, švedski premijer Ulf Kristerson je rekao da on ne bi dozvolio Rusiji da prisustvuje kada bi to bila njegova odluka, dok su mnogi švedski zvaničnici naveli da će bojkotovati ceremoniju.
Ne propustite: Ukrajinska aktivistkinja za Glas Amerike: Nobelova nagrada za sve Ukrajince koji se bore za sloboduSve Nobelove nagrade se dodeljuju u Stokholmu, osim Nobelove nagrade za mir, koja se dodeljuje u Oslu u Norveškoj.
Fondacija je takođe uputila poziv lideru stranke Švedskih demokrata Džimiju Akesonu koji ga je odbio, rekavši na Fejsbuku da je "nažalost zauzet tog dana".
Lideri švedskih političkih partija tradicionalno dobijaju poziv na događaj, ali to nije bio slučaj sa Švedskim demokratama. Njih mnogi vide kao pretnju osnovnim vrednostima društva te skandinavske zemlje, uključujući netoleranciju prema tražiocima azila iz zona sukoba na Bliskom istoku i u Africi, a zauzeli su drugo mesto na parlamentarnim izborima 2022.
Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade biće proglašeni početkom oktobra.