Rusija se suočava sa oštrim kritikama međunardne zajednice zbog toga što je uložila veto na predlog rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojim bi se uspostavio pravni okvir za osnivanje međunarodnog suda za krivično gonjenje odgovornih za rušenje putničkog aviona Malezija Erlajnsa na letu MH17 iznad Ukrajine, prošle godine.
Ambasador Rusije pri Ujedinenim nacijama Vitalij Čurkin objasnio je odluku rekavši da se Moskva protivi osnivanju tribunala, zato što je zabrinuta da taj sud ne bi bio objektivan.
Američka ambasadorka u svetskoj organizaciji Samanta Pauer rekla je da rusko protivljenje osnivanju tribunala pokreće i neka druga pitanja, kao i da na taj način Moskva pokušava da uskrati pravdu za 298 žrtava na tom letu, a njihovim porodicama pravo da nekog smatraju odgovornim.
Avion Malezija Erlajnsa na letu od Amsterdama do Kuala Lumpura sa 298 putnika i članova posade oboren je prošle godine raketom zemlja-vazduh iznad oblasti u istočnoj Ukrajini, koja je pod kontrolom proruskih separatista. Ukrajina i zapad sumnjaju da su avion oborili ili ruski vojnici ili separatisti, ali Rusija to odbacije, i okrivljuje ukrajinskog lovca za rušenje malezisjkog aviona.
EU: Uskraćena pravda porodicama nastradalih
Evropska unija sa žaljenjem konstatuje da je ruski veto na rezoluciju Savjeta bezbjednosti, ne samo spriječio uspostavljanje mehanizma dovodjenja pred sud odgovornih za tragediju malezijskog aviona na letu MH17, već je uskratio i pravdu porodicama nastradalih u rušenju aviona nad istočnom Ukrajinom prije godinu dana. Jasna je i podrška Unije državama koje su najavile da će za zadovoljenje pravde tražiti "alternativne mehanizme"...
U Evropskoj komisiji je sa jasnim negodovanjem i žaljenjem dočekan sinoćnji ruski veto na rezoluciju Savjeta bezbjednosti o tragediji malezijskog aviona na letu MH17.
"Vrlo duboko žalimo što Savjet bezbjednosti UN-a zbog ruskog veta prošle noći nije usvojio rezoluciju o obaranju malezijskog aviona na letu MH17. Ova rezulucija bi uspostavila obavezujući i kredibilan mehanizam dovodjenja pravdi odgovornih za ovu tragediju ali bi, u isto vrijeme, značila i ispunjenje obećanja koje je isto ovo tijelo dalo ranijom rezolucijom o tome da počinitelji morau odgovarati. Kao što su rekle zemlje koje učestvuju u istrazi tragedije, Medjunarodni sud bi bio najpoželjnija opcija jer bi tako osigurao najširu medjunarodnu podršku istrazi o počiniteljima”, istakla je portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić.
Medjutim, kako je Rusija blokirala tu, preostaju druge opcije - četiri države čiji su gradjani stradali na letu MH17- Holandija, Malezija, Australija, Belgija, uz Ukrajinu, najavile su traženje "alternativnih mehanizama" dolaska do pravde, o čemu nisu dati detalji. Za sada je jasno da i ta opcija ima podršku Brisela...
"Ono šta jeste važno je da se pravdi privedu odgovoni za tragediju, da se za to iskoriste opcije i mehanizmi koji postoje”, kaže Kocijančić.
Višemjesečna istraga eksperata o uzrocima ali i počiniteljima tragedije, trebala bi se okončati objavljivanjem cjelovitog izvještaja, najavljenog za oktobar, dok nezvanični izvještaji i uvjerenje najvećeg dijela zapadne javnosti za to optužuju pro-ruske separatiste opremljene ruskim oružjem.