Ovogodišnja letnja lovna sezona, koja traje od 1. avgusta i traje do 30. septembra obiluje slučajevima krivolova prepelica uz korišćenje zabranjenih elektronskih vabilica. Proteklog vikenda policiji su prijavljena dva takva slučaja - jedan u Trsteniku i drugi u Ćićevcu, gde su članovi Tima za borbu protiv krivolova Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) zatekli su zaposlenika Lovačkog udruženja “Hajduk Veljko” koji je neposredno pre lova gasio elektronske vabilice u lovištu.
Zbog sumnje na izvršenje krivičnog dela nezakonit lov odmah je obaveštena lokalna stanica policije. Policijski službenici su nakon izlaska na teren u službenom vozilu lovačkog udruženja zatekli čak četiri elektronske vabilice.
Šumarsko-lovna inspekcija nije zainteresovana za sprečavanje krivolova ptica što se evidentno vidi iz katastrofalne situacije koju DZPPS zatiče na terenu svakog dana.
“Poznato nam je da mnoga udruženja lovaca u Srbiji svesno krivolove ptice, posebno selice kao što su prepelice, grlice, divlje patke i guske. No, drskost pojedinih lovačkih čelnika izuzetno zabrinjava,” kaže Milan Ružić iz DZPPS.
Zabranjena vabilica za ptice, zaplenjena tokom akcije policije, a nakon prijave Tima za borbu protiv krivolova Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (Foto: DZPPS)
Predviđene kazne za ovakav vid prestupa su od 6 meseci do 3 godine zatvora, dok se lovačka udruženja mogu tretiti za privredni prestup.
“Predsednik Lovačkog udruženja “Hajduk Veljko” iz Ćićevca, Milija Đorđević, u prisustvu policijskih službenika, članova Tima za borbu protiv krivolova i novinarke Udruženja novinara Srbije, otvoreno je priznao da to udruženje lovaca svakodnevno koristi elektronske vabilice za lov prepelica i da on u tome ne vidi ništa sporno. Kao pravni zastupnik lovačkog udruženja on na ovaj način svesno krši zakone i podstrekuje druge lovce koji zbog toga mogu krivično odgovarati,” kaže Ružić.
Od kada je počela letnja lovna sezona, pronađeno je više od 40 slučajeva krivolova prepelica uz korišćenje ovih nelegalnih sredstava za masovno uništavanje divljači i to samo od strane DZPPS. Zakoni iz ove oblasti eksplicitno zabranjuju korišćenje elektronskih vabilica, koje su Krivičnim zakonikom Republike Srbije označene kao sredstvo za masovno uništavanje divljači. Međutim, i pored solidne zakonske regulative broj slučajeva korišćenja ovih nelegalnih uređaja se ne smanjuje, jer ne postoji spremnost za odlučno sprovođenjem pomenutih zakona.
Inspektori za zaštitu životne sredine Ministarstva zaštite životne sredine postupajući po prijavi DZPPS početkom avgusta su u dvorištu porodične u Zaječaru kuće pronašli su 27 jedinki strogo zaštićenih vrsta ptica koje su nezakonito držane u zatočeništvu.
Zatočena ptica zimovka zaplenjena u akciji policije protiv krivolova, koji je prijavio Tim za borbu protiv krivolova Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (Foto: DZPPS)
Prema navodima DZPPS osumnjičeni (N. B.) je u dvorištvu svoje kuće specijalizovanim klopkama hvatao strogo zaštićene vrste ptica čime je grubo kršio Zakon o zaštiti prirode. Protiv N. B. podneta je prekršavna prijava zbog držanja u zatočeništvu 13 jedinki češljugara (Carduelis carduelis), 3 jedinke čižaka (Carduelis spinus), 3 jedinke zebe (Fringilla coelebs), 3 jedinke zelentarke (Chloris chloris), 1 jedinku zimovke (Pyrrhula pyrrhula) i 1 jedinku obične crvenrepke (Phoenicurus phoenicurus).
Pored pobrojanih, inspektori su pronašli i oduzeli tri jedinke ptica koje su dobijene ukrštanjem divljih vrsta sa kanarincima ili drugim srodnim vrstama. Od osumnjičenog je do okončanja sudskog postupka oduzeto i pet klopki, takozvanih kapana.
Strogo zaštićene ptice su nakon pregleda i konsultacije sa stručnjakom Zavoda za zaštitu prirode vraćene u prirodu.
Hvatanje strogo zaštićenih divljih ptica zarad državanja u kavezima i nezakonite prodaje krivično je delo za koje je zaprećena kazna zatvora do tri godine i novčana kazna od 25.000 do 150.000 dinara za fizička lica.
Prema podacima DZPPS svake godine krivolovci u Srbiji nezakonito uhvate 8.000 do 10.000 živih ptica pevačica koje završe na crnom tržištu u Srbiji i širom Evrope. Tek manji deo ptica bude otkriven i vraćen u prirodu.
Društvo je uputilo apel svima koji se kreću kroz prirodu da prijave sve slučajeve ugrožavanja i stradanja divljih ptica i tako pomognu napore za njihovo očuvanje.