Kriza u obrazovanju američkih Indijanaca

  • Aru Pande
Statistike pokazuju da svega 10 odsto američkih Indijanaca ima univerzitetsku diplomu, što je otprilike polovina nacionlanog proseka.

Kao tek četvrti predsednik koji je tokom svog mandata posetio indijanski rezervat, Barak Obama je u prioritete svoje administracije svrstao poboljšanje obrazovanja u plemenskim zajednicama. To pitanje je pre nekoliko dana pokrenuto na sastanku plemenskih lidera na godišnjoj konferenciji, čiji je domaćin bila Bela kuća. Novinarka Glasa Amerike Aru Pande nedavno je posetila koledž u Severnoj Dakoti, na kojem se trude da pruže šansu upravo mladim Indijancima.

S obzirom da je jedan od prvih sa diplomom magistra ekologije na Koledžu Bik koji sedi, Luis Voking Elk želi da iskoristi svoje znanje da pomogne onima koji žive u rezervatu. On je takođe jedan od prvih u svojoj porodici koji je uopšte upisao studije.

“Moji roditelji su me ohrabrivali tokom čitavog života, posebno moj otac. On nije završio srednju školu i uvek je govorio 'moraš nešto da radiš'”.

Koledž Bik koji sedi, koji se nalazi u udaljenim brdima Severne Dakote, u okviru indijanskog rezervata Stending Rok, jedan je od 30-tak plemenskih koledža u SAD.

Oko 300 studenata, među kojima je i predsednica studentskog tela Dakota Kider, stiču visoko obrazovanje u toj ustanovi, koju finansira federalna vlada. Svi oni nadaju se da će poboljšati statističke podatke, koji pokazuju da svega 10 odsto američkih Indijanaca ima univerzitetsku diplomu, što je otprilike polovina nacionlanog proseka.

“Imamo mnogo problema u rezervatu. Koledž Bika koji sedi čini sve što može da se pobrine da studenti stignu na predavanja, bez obzira na to da li je problem prevoz ili čuvanje dece”.

Dekan Koledža Lorel Vermilion sebi je zacrtala cilj da što više starosedelaca SAD najpre upiše, a potom i završi studije.

“Ogromna većina su prva generacija studenata u svojim porodicama, i nemaju mnogo iskustva. Nemaju roditelje koji mogu da ih posavetuju o koledžu, tako da kada napuste rezervat i dospeju na velike kampuse, osećaju se izgubljeno”.

Vermilion kaže da mnogi mladi Indijanci, pre svega muškarci, traže da ih neko uputi i pruži osećaj da služe nečemu.

Delom kroz svoje tehničke programe, u kojima nudi časove zavarivanja i bušenja nafte, Koledž Bik koji sedi fokusira se na privlačenje više muških studenata. Trenutni odnos je 70 prema 30 odsto u korist devojaka.

Skot Dejvis, izvršni direktor Komisije za pitanja Indijanaca Severne Dakote, takođe radi na ublažavanju te razlike. On pomaže plemenskim koledžima da dobiju milione dolara, kojim bi uspostavili programe doškolovavanja radne snage.

“Ima posla koliko želite. Trenutno u Severnoj Dakoti imate od 22 do 25 hiljada otvorenih radnih mesta, a nema mnogo onih koji mogu da ih popune u malim ruralnim krajevima države. S druge strane, i dalje imamo neka od naših plemena, koja se baš muče sa visokom stopom nezaposlenosti”.

Dejvis plemenske koledže naziva ponosom rezervata, ustanovama koje pružaju nadu mladim Indijancima da će imati život prepun mogućnosti, a ne živeti u siromaštvu.