Najnoviji turski vojni upad u severnu Siriju, koji za cilj ima obuzdavanje kurdskih separatista, ubrzaće povratak sirijskih izbeglica svojim kućama, kažu turski zvaničnici. Ali Kurdi strahuju da Ankara planira da iskoristi povratnike kako bi ih raselila i kako bi se izazvala smena popupulacije.
Kurdski zvaničnici tvrde da Ankara želi da preoblikuje demografsku strukturu pograničnog područja u pokušaju da stvori "koridor stabilnosti", nastanjen tek nekolicinom Kurda i arapskim sunitskim izbeglicama koje se trenutno nalaze u Turskoj.
To bi oslabilo Kurdske narodne zaštitne jedinice (YPG), koje Ankara optužuje da su ogranak u Turskoj ilegalne Radničke partije Kurdistana (PKK).
Arhiva - Kurdski borci iz Narodnih zaštitnih snaga (YPG) razgovaraju sa pripadnicima snaga SAD u gradu Darbasija, nedaleko od turske granice, Sirija, 29. aprila 2017.
Kurdski politički aktivisti i propagandisti YPG pokrenuli su kampanju na Tviteru i drugim društvenim mrežama upozoravajući na opasnost, tvrdeći da je "etničko čišćenje" jedan od ključnih ratnih ciljeva ofanzive snaga predsednika Rečepa Tajipa Erdogana, koja sada ulazi u drugu nedelju i koja nosi naziv Operacija Maslinova grančica.
Strah od etničkog čišćenja
Bivši zvaničnici SAD takođe su podigli uzbunu. Majkl Ruben, bivši savetnik u Pentagonu i aktuelni analitičar u American Enterprise institutu, kaže da to što "Turska pokušava da uradi u Afrinu nije slabljenje terorizma, već pre započinjanje etničkog čišćenja".
Bivši američki izaslanik Alberto Fernandez skrenuo je pažnju na jednu od izjava Erdogana datu prošle nedelje u kojoj on govori o smeštanju sirijskih izbeglica u kurdsku enklavu u Afrinu, koja je na udaru turske operacije.
Predsednik Turske, Rečep Tajip Erdogan, obraća se pripadnicima vladajuće partije u Ankari, Turska, 26. januara 2018
U tvitu, Fernandez upozorava: "Ukoliko je to istina, to bi značilo da se pred našim očima nazire etničko čišćenje Afrina".
Turski zvaničnici odbacuju tvrdnje da žele da preurede etnički sastav u severnoj Siriji. Ali, kažu da očekuju da će turska vojna ofanziva obezbediti teritoriju i da će desetine hiljada sirijskih izbeglica pohrliti nazad u svoje domove, kao što su hiljade to učinile u osvit turskog upada u severoistični deo Alepa.
U Turskoj boravi više od tri miliona sirijskih ratnih izbeglica.
Hiljade beže iz Afrina ili pokušavaju da to učine. Zvaničnici Ujedinjenih nacija kažu da beg ograničavaju ne samo neprijateljstva koja uključuju i kontinuirano granatiranje, već i lokalne kurdske vlasti koje su zatvorile izlazne tačke između enklave i delova Sirije koje drže vladine sirijske snage u provinciji Alep. Izveštaji govore i da su sirijski vojnici vratili neke izbeglice nazad.
Porodice traže sklonište u podrumima kurdskog grada Džandairisa, u blizini sirijsko-turske granice, zapadno od grada Afrina, 26. januara 2018.
Erdogan je izazvao uzbunu zbog planiranog masovnog raseljavanja stanovništva. On je na sastanku u predsedničkom kompleksu u turskom glavnom gradu Ankari rekao 24. januara da je cilj Operacije "Maslinova grančica" da vrati Afrin "pravim vlasnicima".
"Prvo, zbrisaćemo teroriste i nakon toga ćemo mesto učiniti pogodnim za život. Za koga? Za 3,5 miliona Sirijica koji su naši gosti. Ne možemo ih večno udomljavati u šatorima", rekao je.
On je odbacio ideju da je Afrin kurdska enklava. "U Afrinu, 55 odsto su Arapi, 35 odsto Kurdi i ostatak čine Turkmeni". To bi mogao da bude slučaj sada kada je populacija preplavljena hiljadama izbeglica, većinom Arapa.
Ali, tradicionalno na Afrin se gleda kao na kurdsku teritoriju, uz prisustvo drugih manjina, uključujući Turkmene, Kurde Alavite, Kurde Jazide i nešto Armena i Čerkeza, kažu analitičari.
Jazidi aktivisti zatražili su prošle nedelje od Ujedinjenih nacija da zaštiti njihovo 21 selo u džepu Afrina, tvrdeći da su u ozbiljnom riziku zbog turskih vojnih operacija. Grupa koja zastupa Jazide, Jazda, upozorila je da će smatrati Turske i sirijske pobunjeničke milicije koje se bore uz Turske, odgovornima "ukoliko se dogodi bilo kakav progon i etničko čišćenje našeg naroda".
Razmeštanje populacije
Sve strane u sirijskom ratu, u naizgled beskrajnim ciklusima sektaških i etničkih osveta, činili su ratne zločine i raseljavanje stanovništva. To uključuje i Kurde, koje su grupe za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal i Hjuman rajts voč optužile za nasilno raseljavanje i razaranje arapskih sela, što su Kurdi oštro negirali.
Ali, Glas Amerike intervjuisao je na desetine arapskih stanovnika iz niza tradicionalno arapskih sela istočno od Afrina, uključujući i Tel Rifat, koji kažu da je YPG blokirala njihov povratak kući, nakon što su Kurdi osvojili teritoriju dok je bila u toku ofanziva sirijske vlade, koju su podržavale ruske snage, protiv pobunjenika 2016.
Video: Pred nastupajuću konferenciju u Sočiju
Your browser doesn’t support HTML5
Syria Fighting Intensifies Ahead of Sochi Conference
Raseljvanje stanovnika dugo su sprovodili regionalni vlastodršci, kako bi oblikovali demografiju tako da koristi njihovim ciljevima.
Sirijski autokrata Hafez al-Asad razmenjivao je populaciju kao vid kolektivnog kažnjavanja, kao i iz strateških razloga, uključujući premeštanje Arapa na kurdske teritorije u severoistočnoj Siriji.
Irački diktator Sadam Husein činio je istu stvar tokom svoje 24 godina duge vladavine.
U prošlosti su i Otomani, zajedno sa Staljinovom Rusijom, bili odgovorni za neke od najvećih prisilnih etničkih raseljavanja.