Kao i Rusija, Srbija voli status kvo, ne želi da se rastane od starih problema i načina njihovog stvaranja i rešavanja, niti da napravi iskorak ka novom, izjavila je bivša ambasadorka Srbije u Rusiji Jelica Kurjak i dodala da su to dve zemlje koje kroz istoriju imaju izabran model razvoja i paradigmu zadržavanja statusa kvo.
Na današnjoj konferenciji "Bezbednosni radar 2019: Buđenje za Evropu" Kurjak je rekla da se tu ne radi se o pitanju reformi, već o iskoraku ka modernizaciji:
"Srbija nikada nije želela da se modernizuje, i samo se osvrnite kroz ne tako davnu istoriju - ona je, slično kao i Rusija, sve svoje reformatore na vreme ubila. Sve potiče od nas i suština je u nama. Mi očekujemo i od Rusije da nam pomogne - neće. Očekujemo i od Evrope da nam pomogne - neće. Mi moramo prvo da znamo šta mi hoćemo da bi nam neko pomogao", istakla je Kurjak.
Nekadašnji ambasador Srećko Đukić je ocenio da Rusija blokira sve unutrašnje i reformske procese u Srbiji, dok sa druge strane sama Srbija vodi prilično voluntarističku spoljnu politiku, koja nije potkovana empirijskim podacima, niti objektivnim ekspertskim mišljenjem.
Ne propustite: Plasiranje ruskog narativa na Balkanu mnogo lakše nego na ZapaduOvde se doživljava da je Srbija Rusiji na prvom mestu, ali istraživanja javnog mnenja u samoj Rusiji pokazuju da je njima Srbija nisko na listi saveznika, rekao je Đukić:
"Među saveznicima, tu ima oko 40 zemalja, Srbija je na dvedesetom mestu. Prva je Belorusija, pa Kina, pa Kazahstan, Jermenija, Indija. Pa čak je i Nemačka ispred nas, Bugarska i Gruzija su takođe ispred nas, Tadžikistan, pa Japan, pa tek Srbija na 20. mestu se percipira kao saveznik u Rusiji", naglasio je Đukić.
Karsten Fojt iz Nemačkog saveta za spoljne odnose, ocenio je da u Srbiji treba da postoji debata o ulozi u regionu, ali i o tome kakav se razvoj društva želi. "Ako želite moderno društvo, potrebna je posebna spoljna politika. To podrazumeva drugačije odnose sa susedima i evropskim institucijama i zato debata osim o spoljnoj politici, treba da bude i o srpskom identitetu u prošlosti i budućnosti", smatra je Fojt