Borci protiv trafikinga navode da taj problem postoji i u zemljama u razvoju i u razvijenim zemljama, uključujući Sjedinjene Države
Međunarodna organizacija rada saopštila je da je 20 miliona ljudi primorano na prinudni rad, na farmama, u fabrikama ili kao kućna posluga. Novinar Glasa Amerike Majk O Saliven izveštava da oni koji se bore protiv trgovine ljudima kažu da taj problem postoji i u zemljama u razvoju i u razvijenim zemljama, uključujući Sjedinjene Države.
Priče o modernom ropstvu su glavne vesti u medijima. Policija u Indiji oslobodila je prošle godine 60 žena i devojaka koje su bile zarobljene u bordelima u Nju Delhiju. A, vlasti su navele da su milioni dece u Indiji primorani da rade.
U junu, policija je oslobodila stotine radnika koji su držani kao prinudni radnici na jednoj plantaži paradajza u Meksiku, ali im dogovorena plata nije isplaćena. Prošlog meseca u Los Anđelesu, vlasti su saopštile da je postignut dogovor sa kompanijom Del Monte, povodom tužbe za diskriminaciju radnika uključujući pripadnike tajlandske zajednice. Del Monte nije priznala krivicu ali se složila da uvede reforme.
Tiem Čajadžit bio je među 150 radnika sa Tajlanda zaposlenih na farmi na Havajima i učestvuje u sudskom poravnanju vrednom 1,2 miliona dolara koji je postigla američka Komisija za ravnopravnost pri zapošljavanju. To je dobra vest za Čajadžita koji je pozajmio više od 20 hiljada dolara kako bi platio krijumčarima da ga dovedu u Ameriku. On kaže da nije dobio platu za svoj rad.
“Bio sam veoma nezadovoljan zato što nisam znao gde da pronađem novac kako bih vratio dugove na Tajlandu.”
NARR: Regionalni advokat Komisije, Ana Park kaže da su pravne mere deo širih napora administracije predsednika Obame za sprečavanje prinudnog rada, u ovom slučaju koristeći zakone protiv diskriminacije na osnovu porekla.
“Često možemo da čujemo priče o ljudima koji su pobegli od svog posla. Obično ne možete da čujete te termine u normalnim slučajevima diskriminacije pri zapošljavanju.”
U jednoj crkvi u Kaliforniji, preživela žrtva krijumčarenja Ima Matul kaže da je izdržala tri godine maltretiranja kao kućna pomoćnica, nakon što je regrutovana iz Indonezije.
“Ko ne želi da dođe u Sjedinjene Države? Obećali su mi 150 dolara mesečno i slobodan dan i da neću morati da platim ništa za svoj put, vizu i pasoš.”
Ona kaže da je bila primorana da radi sedam dana nedeljno, da je bila zlostavljana i nije bila plaćena. Susedi su joj na kraju pomogli da pobegne.
“Još se sećam kako je tačno bilo i kako je bilo kada sam bežala.”
Ona sada radi za neprofitnu organizaciju Koalicija za ukidanje ropstva i krijumčarenja ljudi, koja joj je pomogla da stvori novi život i pomaže drugima koji su zarobljeni u radnom ropstvu. Ketrin Čen radi u Vašingtonu, u Hjumeniti Junajted, neprofitnoj organizaciji koja sarađuje sa američkom vladom u podizanju svesti o problemu i pomaže žrtvama.
“Najvažnije stvari koje su potrebne preživelima su pristup sigurnom stanovanju, osnovna pravna pomoć, mentalna zdravstvena nega i medicinska pomoć.”
NARR: Ona ističe da trgovina ljudima funkcioniše kao globalni lanac i da policija, vlada i socijalne agencije moraju da sarađuju u rešavanju tog problema.
Priče o modernom ropstvu su glavne vesti u medijima. Policija u Indiji oslobodila je prošle godine 60 žena i devojaka koje su bile zarobljene u bordelima u Nju Delhiju. A, vlasti su navele da su milioni dece u Indiji primorani da rade.
U junu, policija je oslobodila stotine radnika koji su držani kao prinudni radnici na jednoj plantaži paradajza u Meksiku, ali im dogovorena plata nije isplaćena. Prošlog meseca u Los Anđelesu, vlasti su saopštile da je postignut dogovor sa kompanijom Del Monte, povodom tužbe za diskriminaciju radnika uključujući pripadnike tajlandske zajednice. Del Monte nije priznala krivicu ali se složila da uvede reforme.
Tiem Čajadžit bio je među 150 radnika sa Tajlanda zaposlenih na farmi na Havajima i učestvuje u sudskom poravnanju vrednom 1,2 miliona dolara koji je postigla američka Komisija za ravnopravnost pri zapošljavanju. To je dobra vest za Čajadžita koji je pozajmio više od 20 hiljada dolara kako bi platio krijumčarima da ga dovedu u Ameriku. On kaže da nije dobio platu za svoj rad.
“Bio sam veoma nezadovoljan zato što nisam znao gde da pronađem novac kako bih vratio dugove na Tajlandu.”
NARR: Regionalni advokat Komisije, Ana Park kaže da su pravne mere deo širih napora administracije predsednika Obame za sprečavanje prinudnog rada, u ovom slučaju koristeći zakone protiv diskriminacije na osnovu porekla.
“Često možemo da čujemo priče o ljudima koji su pobegli od svog posla. Obično ne možete da čujete te termine u normalnim slučajevima diskriminacije pri zapošljavanju.”
U jednoj crkvi u Kaliforniji, preživela žrtva krijumčarenja Ima Matul kaže da je izdržala tri godine maltretiranja kao kućna pomoćnica, nakon što je regrutovana iz Indonezije.
“Ko ne želi da dođe u Sjedinjene Države? Obećali su mi 150 dolara mesečno i slobodan dan i da neću morati da platim ništa za svoj put, vizu i pasoš.”
Ona kaže da je bila primorana da radi sedam dana nedeljno, da je bila zlostavljana i nije bila plaćena. Susedi su joj na kraju pomogli da pobegne.
“Još se sećam kako je tačno bilo i kako je bilo kada sam bežala.”
Ona sada radi za neprofitnu organizaciju Koalicija za ukidanje ropstva i krijumčarenja ljudi, koja joj je pomogla da stvori novi život i pomaže drugima koji su zarobljeni u radnom ropstvu. Ketrin Čen radi u Vašingtonu, u Hjumeniti Junajted, neprofitnoj organizaciji koja sarađuje sa američkom vladom u podizanju svesti o problemu i pomaže žrtvama.
“Najvažnije stvari koje su potrebne preživelima su pristup sigurnom stanovanju, osnovna pravna pomoć, mentalna zdravstvena nega i medicinska pomoć.”
NARR: Ona ističe da trgovina ljudima funkcioniše kao globalni lanac i da policija, vlada i socijalne agencije moraju da sarađuju u rešavanju tog problema.