Američki državni sekretar, Džon Keri u svedočenju pred Kongresom rekao da Rusija podržava separatiste, koji izazivaju krizu u istočnoj Ukrajini, kako bi Moskva mogla da opravda vojnu akciju.
Američki državni sekretar, Džon Keri je danas u senatskom odboru za međunarodne odnose rekao da Rusija pospešuje separatističke nemire u istočnoj Ukrajini koji bi mogli da budu, kako se izrazio, "inscenirana kriza" da bi se opravdala vojna intervencija i dodao da predsednik Obama priprema daleko oštriji niz sankcija Moskvi ukoliko Rusija nastavi sa nastojanjima da destabilizuje Ukrajinu.
Ranije danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da bi jugoistočni delovi Ukrajine trebalo da budu obuhvaćeni u razgovore o budućnosti zemlje, dok zapadne sile upozoravaju Rusiju da bi mogla da snosi ozbiljne posledice zbog svoje dalje agresije.
Lavrov je danas u razgovoru sa novinarima rekao da Rusija želi da te oblasti, u kojima pretežno žive Rusi, budu predstavljene na multilateralnim razgovorima.
"Duboko smo uvereni i niko do sada nije doveo u pitanje to uverenje, da situacija ne može da se smiri i da dovede do nacionalnog dijaloga, ukoliko ukrajinske vlasti nastave da ignorišu interese jugoistočnih regiona u zemlji“, rekao je ruski šef diplomatije.
Lavrov je takodje odbacio optužbe Sjedinjenih Država da Rusija radi na destabilizaciji jugoistočne Ukrajine.
U medjuvremenu, generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmusen danas je u Parizu nazvao rusku "agresiju" u Ukrajini najvećim izazovom za Evropu u ovoj generaciji. On je apelovao na Rusiju da se povuče i upozorio na ozbiljne posledice ukoliko to ne učini.
"Ukoliko Rusija dalje interveniše u Ukrajini to bi bila istorijska greška. To bi imalo ozbiljne posledice po naš odnos sa Rusijm i dalje na medjunarodnom planu izolovalo Moskvu", rekao je Rasmusen.
Takodje danas, rusko ministarstvo inostranih poslova je apelovalo na Ukrajinu da obustavi, kako je rečeno, vojne pripreme na jugoistoku zemlje koje bi mogle da dovedu do gradjanskog rata.
Ukrajinski funkcioneri navode da je 70 demonstranata uhapšeno u okviru anti-terorističke operacije sa ciljem da se proteraju pro-ruski demonstranti koji su zauzeli vladine zgrade u gradu Harkovu.
Pro-ruski demonstranti su u nedelju zauzeli vladine zgrade u Harkovu, Donjecku i Luhansku. Oni zahtevaju održavanje referenduma o otcepljenju od Ukrajine – poput onog na Krimu prošlog meseca.
U medjuvremenu, predstavnica Stejt departmenta, Džen Psaki je rekla da postoje snažni dokazi da su neki demonstranti, ruski agenti plaćeni da podstaknu nemire. Ona je ukazala da je državni sekretar Džon Keri o tom pitanju razgovarao sa ruskim ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovim.
"On je apelovao na Rusiju da se javno odrekne separatizma, sabotaže i provokativnog ponašanja i apelovao za de-eskalaciju i dijalog. Državni sekretar je takodje pozvao obe strane da se uzdrže od eskalacije u Ukrajini", rekla je Psaki.
Portparol Bele kuće, Džej Karni je rekao da Rusija i dalje povećava pritisak na Ukrajinu.
"To je očigledno ako pogledate broj vojnika razmešten na granici. Primećujemo to u čitavom razvoju dogadjaja u Ukrajini, u regijama zemlje gde ima više Rusa", poručio je Karni.
Rusija navodi da nema nameru da udje dublje u Ukrajinu posle aneksije Krima, medjutim akcije Moskve su podstakle zabrinutost u drugim bivšim sovjetskim republikama.
Ranije danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da bi jugoistočni delovi Ukrajine trebalo da budu obuhvaćeni u razgovore o budućnosti zemlje, dok zapadne sile upozoravaju Rusiju da bi mogla da snosi ozbiljne posledice zbog svoje dalje agresije.
Lavrov je danas u razgovoru sa novinarima rekao da Rusija želi da te oblasti, u kojima pretežno žive Rusi, budu predstavljene na multilateralnim razgovorima.
"Duboko smo uvereni i niko do sada nije doveo u pitanje to uverenje, da situacija ne može da se smiri i da dovede do nacionalnog dijaloga, ukoliko ukrajinske vlasti nastave da ignorišu interese jugoistočnih regiona u zemlji“, rekao je ruski šef diplomatije.
Lavrov je takodje odbacio optužbe Sjedinjenih Država da Rusija radi na destabilizaciji jugoistočne Ukrajine.
U medjuvremenu, generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmusen danas je u Parizu nazvao rusku "agresiju" u Ukrajini najvećim izazovom za Evropu u ovoj generaciji. On je apelovao na Rusiju da se povuče i upozorio na ozbiljne posledice ukoliko to ne učini.
"Ukoliko Rusija dalje interveniše u Ukrajini to bi bila istorijska greška. To bi imalo ozbiljne posledice po naš odnos sa Rusijm i dalje na medjunarodnom planu izolovalo Moskvu", rekao je Rasmusen.
Takodje danas, rusko ministarstvo inostranih poslova je apelovalo na Ukrajinu da obustavi, kako je rečeno, vojne pripreme na jugoistoku zemlje koje bi mogle da dovedu do gradjanskog rata.
Ukrajinski funkcioneri navode da je 70 demonstranata uhapšeno u okviru anti-terorističke operacije sa ciljem da se proteraju pro-ruski demonstranti koji su zauzeli vladine zgrade u gradu Harkovu.
Pro-ruski demonstranti su u nedelju zauzeli vladine zgrade u Harkovu, Donjecku i Luhansku. Oni zahtevaju održavanje referenduma o otcepljenju od Ukrajine – poput onog na Krimu prošlog meseca.
U medjuvremenu, predstavnica Stejt departmenta, Džen Psaki je rekla da postoje snažni dokazi da su neki demonstranti, ruski agenti plaćeni da podstaknu nemire. Ona je ukazala da je državni sekretar Džon Keri o tom pitanju razgovarao sa ruskim ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovim.
"On je apelovao na Rusiju da se javno odrekne separatizma, sabotaže i provokativnog ponašanja i apelovao za de-eskalaciju i dijalog. Državni sekretar je takodje pozvao obe strane da se uzdrže od eskalacije u Ukrajini", rekla je Psaki.
Portparol Bele kuće, Džej Karni je rekao da Rusija i dalje povećava pritisak na Ukrajinu.
"To je očigledno ako pogledate broj vojnika razmešten na granici. Primećujemo to u čitavom razvoju dogadjaja u Ukrajini, u regijama zemlje gde ima više Rusa", poručio je Karni.
Rusija navodi da nema nameru da udje dublje u Ukrajinu posle aneksije Krima, medjutim akcije Moskve su podstakle zabrinutost u drugim bivšim sovjetskim republikama.