Svakog leta, klimatolozi, kapetani brodova, kao i Inuiti koji žive na Arktiku – prijavljuju da se ledeni pokrivač stalno smanjuje. To je možda dobro za turizam i ribolov na Severnom polu ali je veoma loše za polarne medvede.
Usamljeni polarni medved stoji nasukan na plutajućoj santi arktičkog leda, okružen malim površinama vode. Ne tako davno, čak i tokom leta, ovo područje bi bilo pokriveno debelim slojem leda i nedostupno morskim putem. Sada, finski ledolomac Nordika, sa kapacitetom od 13.000 tona, bez otpora plovi ovim putem. Njegov navigator, čiji je zadatak da navodi plovidbu kroz opasne vode, kaže da je nekada led na ovom mestu bio debeo nekoliko metara.
“Prošle godine, na primer, područje gde se sada nalazimo i koje je sada potpuno pokriveno ledom se potpuno istopilo, tako da je čak i moreuz Meklintok bio kompletno bez leda – što se veoma, veoma retko dešava”, ističe navigator Djuk Snajder.
Satelitsko praćenje od 1979. godine pokazuje da se ledeni pokrivač na Arktiku svake godine smanji za oko 88.000 kvadratnih kilometara, što je, na primer, jednako površini Srbije.
Naučnici kažu da to smanjenje ne može da se zaustavi čak i ako zemlje koje su potpisale Pariski klimatski sporazum 2015. ostvare svoja obećanja da će globalno zagrevanje držati na nivou ispod dva Celzijusova stepena.
“Arktik se topi po stopi od oko dva i po procenta po deceniji, ako gledamo nivoe iz maja, i oko 10,4 procenta po deceniji u avgustu”, ističe klimatolog Endru Viver.
Neki vide i određene prednosti. Nekada večno zamrznuti severozapadni prolaz iz severnog Atlantika do severnog Pacifika sada je otvoren leti, što dozvoljava plovidbu brodovima za krstarenje, ribarskim i trgovačkim brodovima koji donose robu lokalnim zajednicama. Međutim, negativne posledice mogle bi da budu dugoročne.
“Može da se razvije turizam kada će ljudi dolaziti kruzerima da vide polarne medvede koji neće biti tu za 20 ili 50 godina”, kaže stručnjak za klimatske promene Majkl Bajers.
Meštani kažu da i njihova deca primećuju promene i imaju pomešana osećanja zbog toga.
“Kada je led nestao u našem zalivu, oni su to brzo primetili. Stalno su govorili – evo brodova… brod se usidrio kod nas!”. Moj sin je bio uzbuđen, ali moja ćerka je rekla – “Više nemamo svoju stazu”, priča Matuisi Mening, stanovnik ostrva Befin.
Naučnici kažu da će, ako se ovaj trend nastavi, većina inuitske dece uskoro redovno imati leta bez leda, a možda – i zime bez leda.