Radnici širom demokratskog sveta glasaju mahom za stranke kranje desnice, osećajući da su ih socijaldemokrate izdale, dok su komunisti mahom propali. Nacionalistička demagogija lako ih privlači, a levica na to nema odgovor, rekao je sociolog Jovo Bakić na tribini "Da li je i kakva levica potrebna savremenom društvu" u sklopu serijala tribina "Nije filozofski ćutati", na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Bakić je primetio da su na tribinama poput te prisutni uglavnom pripadnici srednjeg sloja, a njih u Srbiji ima 15-ak odsto. "Onaj ko se oslanja na njih ne može doći na vlast. Kako ćemo kao levičari privući šire društvene slojeve", upitao je on i zaključio da nema lakih odgovora.
Govoreći o Srbiji, Bakić je rekao da pripadnici širih društvenih slojeva podržavaju aktuelnu vlast Aleksandra Vučića, a da istovremeno u postojećem sistemu bivaju deložirani i ostaju bez kuća.
"Kako da ih otmemo od Aleksandra Vučića? Jedan način je solidarnost i - tucimo se za prava obespravljenih ljudi, ali - nejednakosti su toliko porasle u poslednje četiri decenije da su došle na nivo koji je postojao pred Prvi svetski rat. I to je zlokobno, naročito kad se zna da pripadnici širih društvenih slojeva glasaju za stranke krajnje desnice. Odgovor šta činiti nemam, nad time moramo da se zamisimo, osim da moramo imati solidarnost sa tim ljudima i izađi iz svoje udobne pozicije. Moramo prižiti ruku pripadnicima širih slojeva", rekao je Bakić.
On je dodao da levičar ne može da bude nacionalista, da to "ne ide zajedno". "Morate da budete internacionalista, da uvažavate mišljenja svih. A da li time možete da pridobijete one koji su pridobijeni nacionalističkom ideologijom? Ne znam", kazao je on i naglasio da se kombinovanjem levih ideja i nacionalizma dobija ekstremna desnica.
Politikološkinja Biljana Đorđević sa Fakulteta političkih nauka ocenila je da je na političkoj sceni i u parlamentu važno imati nekoga ko zastupati radničku opciju. "Mi danas apsolutno nemao ni levu, ni radničku partiju na našoj političkoj sceni", primetila je ona.
Ona se usprotivila raširenoj pojavi da se glasači SNS-a tretiraju kao "niža vrsta", naglašavajući da je reč o ljudima koji se na takav način bore da prežive. Levica mora da se obrati tim ljudima i da zastupa njihove interese, rekla je ona.
Sociolog Đokica Jovanović, penzionisani redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i jedan od lidera Udruženog pokreta slobodnih stanara, koje se, kako je rekao, u Nišu bori protiv "pljačke građana" koju visokim cenama komunalnih usluga - pojanpre grejanja - vrše javna preduzeća, ocenio je da je levica jedan od načina da ljudi stupaju u asocijaciju i da grade unutargrupnu solidarnost. "U Slobodnim stanarima smo se okupili radi samoodbrane naših običnih malih interesa pred napadom na naše džepove koje vrši lokalna vlast", rekao je Jovanović i naglasio da u Nišu oko 4.000 domaćinstava, odnosno 12.000 ljudi, nema struju.
Međutim, dodao je da su i pored toga njihovi protesni skupovi slabo posećeni. "Nikoga ne osuđujem, niti ljude koji nisu izašli, znamo zašto nisu - ne ato što su licemerni, nego su strašno mnogo patili. Često pozivamo Nišlije da ne odustaju od sebe, ali 30 godina tranzicije ka propasti i ništavilu oduzme toliko snage da živi ljudi više nisu živi. To je jedan od jakih razloga zašto ljudi ne žele da izađu", rekao je on.
"Ja se ovim bavim ato što sam ljut. Nemam drugi odgovor - nisam ni hrabar i vrlo sam uplašen i za sebe i za svoji porodicu, i mnogi u našem udruženju. Ali smo tu zato što smo ljuti", zaključio je Jovanović povodom svog aktivizma.
Demokratija ili oligarhija
U uvodnom delu tribine, Jovo Bakić je rekao da je socijalizam zapao u ćorsokak, jer nije pokazao dovoljno demokratkog potencijala. Demokratija nije potrebna samo u drštvu, rekao je on, nego i u privrendoj sferi. .
Anja Ilić, studentkinja socijologije ocenila je da antikapitalizam trebalo da bude jedan od temeljnih vrednosti levice. "Sloboda, jednakost, solidarnost - tri su vrednosti koje levica uvodi u svakodnevnicu. Antikapitalizam i internacionilzam su vrednosti koje se mogu iz toga iscediti i teško da bez toga možemo da zamšljamo alternativu kapitalizmu. Čin mi se da današnja levica ima problem straha od same sebe, ne dozvoljava sebi da zamišlja dovoljno radikalne alternative", smatra ona.
Borba odozdo sve je radikalnija, a levica mora da se uči da ide u korak sa radikalnim sentimentom koji se odozdo diže, nastavila je Anja Ilić i usprotivila se stavu da radnička klasa ne postoji, ocenjujući da nju čine svi koji su prinuđeni da žive od podele svog rada. Rekla je, međutim, da se kapitalizam može reformisati i da tome svedočimo decenijama. Pozvala je da se "eksploatisanim ljudima ponudi alternativa" i da se zamišlja drugačiji oblik saveza od onog koji nudi EU - povezivanje sa susednim narodima i razmišljanje na temu šta bi bila internacionalna alternativa.
Đokica Jovanović, podsećajući da je u vremenu komunisitčke vlasti izgubio posao i da je bio okarakterisan kao nacionalista i protivnik samoupravljanja, a danas - iako nije menja stavoe - slovi za izdajnika i komunistu, rekao je da je "brutalna istina" da levica u svom prtljagu nosi strašnu kontrarevoluciju, gulag i dogmatizam. Rekao je, međutim, da je jugoslovensko samoupravljanje jedna od "najvećih demokratskih tekovina zapadnog društva - u pokušaju", ali je podsetio i da je antička demokratija bila takođe veliki eksperiment u pokušaju.
"U samoupravljanje se ušlo bez putokaza i prethodnog iskustva. Sa druge strane, samoupravljanje je bilo odgovor na staljinistički i pritisak Inforbiroa". Čini se, nastavio je Jovanović, da se jugoslovenski Savez komunista uplašio samoorganizovanja radnika, te da je u svojoj poznoj fazi postao zaista rigidan.
Biljana Đorđević, govoreći o odnosu demokratije i levice, rekla je da je demokratija, prema njenom shvatanju, apsolutno povezana sa pojmom jednakosti i da se ta jednakost širi na sve oblike društvenih odnosa - ne samo političke, nego i ekonomske. "Sam pojam demokratije je nešto što se ispituje i kada ga tumačimo radiklno, demokratija direktno vezana za levicu".