Vojna pomoć ili dijalog za Libiju?

Vojne jedinice pod komandom vlade u Tripoliju tokom proslave 75. godišnjice osnivanja libijske armije, 13. avgusta 2015. u Tripoliju.

Libijska, međunarodno priznata vlada zatražila je od arapskih zemalja da izvrše vazdušne napade na ekstremiste povezane sa Islamskom državom, koji odsecaju glave i razapinju ljude na krstove, a preuzeli su i kontrolu nad gradom Sirtom.

U zajedničkom saopštenju, koje je objavio Stejt department, Sjedinjene Države i pet evropskih zemalja oštro su osudile zločine, ali se i dalje zalažu za politički dijalog kao sredstvo da kojim bi se ponovo uspostavila stabilnost u razjedinjenoj libijskoj vladi.

Posle vanrednog sastanka održanog pre dva dana Arapska liga obećala je da će podržati poziv Libije da joj se pruži vojna pomoć, ali nije saopštila detalje.

Istovremeno s nasiljem za koje je odgovorna Islamska država, Libija se suočava sa podelom između izabranog Parlamenta i vlade, koji kontrolišu istok, i islamske paravojske, koja podržava vladu smeštenu u Tripoliju.

Američki zvaničnici smatraju da bi najbolji način za Libiju da uzvrati na terorizam, bio da uspostavi bezbednu atmosferu, ujedinjenjem vlade.

“Nastavljamo da podržavamo proces koji predvode Ujedinjene nacije, da bi se taj cilj ostvario,“ izjavio je portparol Stejt departmenta Džon Kirbi.

Neki se pribojavaju da će taj proces imati ograničen uticaj.

“Jedno je sprovoditi diplomatiju kroz Ujedinjene nacije, ali je to jednostavno nekpotpun process ako nemate strategiju koja obuhvata pitanje bezbednosti,“ smatra Brajan Katulis iz Centra za američki progres.

Sjedinjene Države i Egipat su među zemljama koje su preduzele ograničene vazdušne napade na ciljeve ekstremista u Libiji.

Međutim, Vašington izgleda nije spreman da usvoji širu vojnu strategiju, kaže Brajan Katulis, koji je bio član komisije Ujedinjenih nacija o Libiji:

“Postoji razumljiv otpor američkoj vojnoj akciji, direktnoj intervenciji, pa čak i podršci, kada posmatrate dinamiku na tom području, ali i sopstveno iskustvo u Iraku i ostalim mestima“.

Nespremnost za rešavanje problema podeljene libijske vlade takođe možda igra ulogu u odluci SAD da ograniče svoj odgovor:

“Rizik od davanja vojne pomoći međunarodno-priznatoj strani, moglo bi se tako reći, jeste da bi se to uklopilo u šablon, prema kojem se Sjedinjene Države nepotrebno mešaju i pružaju podršku jednom učesniku,“ ističe Sara Fojer iz vašingtonskog Instituta za bliskosistočnu politiku.

Ona dodaje da su u tom delu sveta Sjedinjene Države suočene sa brojnim žarištima, dok nastavljaju da se suočavaju sa napadima ekstremista Islamske države u Iraku i Siriji.