Nedelju dana nakon što se uragan četvrte kategorije Lora obrušio na jugozapadne delove Luizijane, zvaničnici su saopštili da je više od 230 000 ljudi u petak ostalo bez struje, a 175 000 njih nema vodu.
"Ljudi u ostalim delovima zemlje ne znaju koliko je ovde loše", kaže za Glas Amerike Mišel Li iz Lejk Čarlsa u Luizijani
"Rekli su nam nadležni da nećemo dobiti struju četiri ili pet nedelja, a neki ljudi misle da neće ni do novembra".
Guverner Džon Bel Edvards izjavio je u četvrtak da je skoro 400 000 ljudi dobilo struju, ali da su preostali kvarovi na napajanju možda i najteži za popravku. Razlog je, kako navodi, što je oluja oštetila hiljade milja električnih žica i uništila stotine dalekovoda.
Ne propustite: Žrtve uragana u Luizijani nemaju gde da se sklone zbog koronavirusaZvaničnici Lejk Čarsa dodaju da je to glavni razlog što većina stanovnika još ne može da se vrati u grad u kome živi njih 80 000, koji su napustili kada ga je 27. avgusta pogodio uragan koji je išao 240 kilometara na sat, najjači u Luizijani od 1856.
"Što da se vratim sada, kada nemam kuda? Imam prijatelje koju su u hotelima u Nju Orleansu i u Teksasu, što da ne? Topla voda za tuširanje je bolja nego ovo što sada imam. Ima ljudi u Lejk Čarlsu koji žive u kućama čije je krovove srušilo drveće, i nemaju vodu ni struju. Znam ljude koji spavaju na verandi, ili u šatorima u dvorištu", kaže Li.
Edvards procenjuje da je 11 000 ljudi u skloništima, neki u velikim privremenim, ali većina u hotelima širom Luizijane.
Li je i sama pokušala negde da se skloni, sa dva psa, ali nije imala sreće.
Srećnica
Li je vozila 800 milja da se spase, u stalnom strahu da će njen stari auto stati i da će ostati zaglavljena sa svojim psima. Brinula je i što neće moći da ide na posao u automehaničarskoj radnji, ako se ne vrati u Lejk Čarls.
"Nemam neke opcije. Nisam htela u velika skloništa, jer mi se čini da to nije bezbedno zbog koronavirusa. A i da sam našla hotelsku sobu, koliko znam više nema vaučera za hitnu situaciju, a meni bi to bilo mnogo para da dam", kaže Li.
Ne propustite: Tramp obišao delove Luizijane i Teksasa pogođene uraganomOdlučila je da pokuša da se vrati kući. Samo tri dana posle uragana, Li i njeni psi došli su u kamperski park, gde su živeli od kada joj je ćerka otišla na fakultet. Bila je u šoku kad je videla šta je ostalo tamo.
"Kada sam odlazila pre oluje u sredu, na parkingu je bilo 20 kampera. Sada su ostala samo dva u kojima može da se živi. Ostatak nema zidove ili je bukvalno rasparčan na pola. Kao da je ratna zona", priča Li.
Na njenu sreću, njen kamper je ostao pogodan za život. Sada živi u kamperu sa dva psa, oštećenom od vetra, i sa još jednim parom i njihovim psom, čiji kamper je skroz uništen. Nemaju vodu, a struju imaju samo kada uključe agregat, što je za Li skupo.
"Treba 150 dolara nedeljno za agregat, u kamperu je gužva i stvarno bih volela da se lepo istuširam, ali i dalje mislim da sam srećnica. Ipak imam gde da živim i mogu da idem na posao".
Van kuće
Olivija Din se takođe evakuisala pre uragana sa 15 prijatelja i članova porodice, uključujući bake i deke i ujake i sad čekaju da se vrate. Nije uspela da nabavi vaučer da pokrije troškove stanovanja. Išli su od jednog do drugog hotela u Teksasu, tražeći povoljniju opciju
"Ne mogu da verujem koliko nas košta hotel, a opet nemamo bolju opciju, zbog nevremene i pandemije", kaže Din.
Din je dodala da su svi željni da se vrate kući da počnu da rade i da vide u kakvom su im stanju kuće. Teško dolaze do informacije koja bi im garantovala da je bezbedno da se vrate.
"Našla sam preko Fejsbuka osobu koju nisam znala i zamolila je da ode do moje kuće i fotografiše je da bih znala kolika je šteta učinjena", kaže ona.
Dodaje da nema vode, možda jer je isključena ili zagađena. Sumnja da ima i struje, jer niko u komšiluku nema, sem ako imaju agregat.