“Demokratija je krhka i potrebno je graditi”, poruka je Majkla Kirbija bivšeg ambasadora u Srbiji i američkog diplomate dugogodišnjeg staža, sa kojim smo razgovarali pred zgradom Kongresa u danima pripreme inauguracije izabranog predsednika Džozefa Bajdena i procesa opoziva odlazećeg šefa države Donalda Trampa.
Govoreći o opsežnim merama bezbednosti uoči preuzimanja dužnosti novog američkog predsednika, koje podrazumevaju raspoređivanje do 20.000 naoružanih pripadnika Nacionalne garde u Vašingtonu, Kirbi je rekao da rešenja koja podrazumevaju upotrebu oružja nisu dobra.
“Ali nije ni iskvarena politika”, rekao je za Glas Amerike Majkl Kirbi penzionisani američki diplomata koji je Sjedinjene Države, osim u Srbiji, predstavljao u Poljakoj i Moldaviji, a nadzirao je i konzularne aktivnosti američkih ambasada u državama bivšeg Sovjetskog Saveza - izuzev Rusije.
“Videli smo da problema ima u Crnoj Gori i u Srbiji, kao u zemlji koja se sada zove Severna Makedonija. Dobro je poznato i da Kosovo ima svojih problema. Na tome je potrebno raditi i to bi trebalo da čine građani” smatra Kirbi koji je dužnost američkog ambasadora u Beogradu obavljao ukupno četiri godine – od 2012. do 2016.
Glas Amerike: Sjedinjene Države su oduvek promovisale demokratiju na Balkanu. Međutim, sada su postale poprište nereda, postoje takođe ljudi koji dovode u pitanje rezultate izbora, što znamo da je nešto što se često događa na Balkanu. Da li to slabi ulogu SAD-a na tom području?
Kirbi: To se može posmatrati na taj način ili, pak, na primeru američke države Džordžija. Predsednik države se prilično potrudio da izvrši pritisak na tamošnjeg državnog sekretara i guvernera. Obojica su republikanci. Međutim, oni su se usprotivili i odgovorili da su izbori bili fer i pošteni. Naravno bili su uzmenirani jer je njihov nadređeni, u političkom smislu - vršio pritisak na njih. Ali, to istovremeno pokazuje da je u političkim strankama potrebno da postoje ljudi sa integritetom koji su spremni da se suprotstave lideru stranke – i ukažu mu da nije u pravu.
Ne propustite: Medlin Olbrajt: Potrebno čvršće sarađivati sa EU na Zapadnom BalkanuGlas Amerike: Kakvu strategiju očekujete da će Bajdenova administracija primeniti prema Balkanu? Smatrate li da će biti nekih promena?
Ko je Entoni Blinken?
Entoni Blinken je američki diplomata koji je bio zamenik državnog sekretara tokom administracije bivšeg predsednika Baraka Obame i ima bliske veze sa izabranim predsednikom Džozefom Bajdenom.
Diplomirao je na pravnom fakultetu na Harvardu i Kolumbiji i bio je član spoljnopolitičkih tela tokom demokratskih administracija, uključujući i Savet za nacionalnu bezbednost Klintonove administracije.
Bio direktor osoblja Odbora za spoljne poslove u Senatu kada je njime predsedavao Bajden, da bi kasnije bio njegov spoljnopolitički savetnik.
Kirbi: Nisam sasvim siguran. Na primer, mislim da se gospodin Vučić previše približio gospodinu Trampu. Možda ga je privuklo pominjanje scenarija promene granica – što dugo nije bilo obeležje američke politike. Mislim da su Srbija, kao i sve ostale zemlje, veoma značajne. Ali, takođe je potrebno da shvate da je potrebno da naprave izbor. Sjedinjene Države će poručiti da je Evropska unija važna. Tako da je potrebno da zemlje Zapadno Balkana to uzmu u obzir. Deluje, ipak, da se Srbija nešto više okrenula prema Rusiji. Moje mišljenje je da je budućnost u Evropi, a ne Rusiji. Kao što ne mislim da bi to mogla biti Kina. Potrebno je izgrađivati demokratiju, tu je reč o svakodnevnoj borbi, nije stvar na kojoj se može periodično raditi.
Glas Amerike: Novoizabrani predsednik je dobar poznavalac Balkana. Da li je realno očekivati da nova administracija ima na Balkanu veću ulogu od prethodne imajući u vidu izazove sa kojima će se suočiti kada preuzme dužnost.
Kirbi: Svojevremeno sam se često susretao sa tada potpredsednikom, danas predsednikom, kao i sa gospodinom Dačićem i Vučićem. Toni Blinken poznaje to područje, dok će Viktorija Nuland biti podsekretarka za politička pitanja. Ti ljudi poznaju Balkan i po dobru i po zlu. I mislim da će se promeniti politika u kojoj se mnogo govorilo – a malo radilo. Mislim da je buduća administracija svesna da se suočava sa million problema u svetu i da je Balkan jedan od njih. Poručiće da se na njih može računati u rešavanju problema. Ali je potrebno da budete ozbiljni.