U privredi Srbije u 2017. godini ostvaren je značajan napredak ka uspostavljanju makroekonomske stabilnosti, ali je privredni rast skroman, a izostale su i znatnije reforme, zaključci su najnovijeg broja Kvartalnog monitora.
Jačanje makroekonomske stabilnosti se manifestuje kroz fiskalni suficit, koji je ostvaren prvi put nakon duže od jedne decenije, stabilizaciju inflacije na niskom nivou, niske kamatne stope i smanjenje procenta loših kredita.
Međutim, makroekonomska stabilnost je i dalje krhka, jer su spoljni i javni dug i dalje visoki, a jačanje dinara čini da spoljni deficit ponovo raste, upozorava se.
Podseća se da će privredni rast Srbije ove godine biti manji od dva odsto, što je upola manje od prosečnog rasta u zemaljama centralne i istočne Evrope.
Autori Kvartalnog monitora ukazuju da približno polovina zaostajanja za regionalnim prosekom može da se objasni lošim vremenskim prilikama, dok je druga polovina posledica fundamentalnih slabosti privrednog sistema i propusta u sprovođenju fiskalne politike, kao što je nesposobnost Vlade da realizuje planirane investicije i pokrene nove.
Ovogodišnji rast od dva odsto je razočaravajući, s obzirom na to da su međunarodne okolnosti bile izrazito povoljne - tražnja u evropskim privredama snažno raste, ponuda jeftinog kapitala je obilna, dok su cene na svetskim tržištima povoljne za Srbiju, ocenjuje se u analizi.
Nakon što je ostvaren napredak u fiskalnoj konsolidaciji, stabilizaciji inflacije na niskom nivou, smanjenju kamatnih stopa i procenta loših kredita, ključna ograničenja za rast privrede su u privrednom ambijentu.
Zato je važno da se uspostave pravila prema kojima bi ekonomski položaj pojedinca i preduzeća zavisio od njihovog doprinosa društvu, a ne od bliskosti sa Vladom, vladajućom strankom i neformalnim centrima moći, kažu autori.
Takva pravila igre bi podstakla pojedince da više štede, investiraju, stiču nova znanja i veštine, uvode inovacije, preuzimaju rizike i druge aktivnosti kojim se generiše privredni rast i zapošljavaju ljudi, umesto da tragaju za vezama sa državnim i partijskim funkcionerima i neformalnim centrima moći, ili da plaćaju mito, navode autori Kvartalnog monitora.