Više od 1,2 miliona ljudi umire svake godine direktno od inficiranja bakterijama koje su otporne na nekoliko antibiotika, prema novoj studiji, što multirezistentne bakterije čini daleko smrtonosnijim od HIV/AIDS-a ili malarije. Još 4,95 miliona smrtnih slučajeva povezano je sa ovim multirezistentnim bakterijama.
"Procenjuje se da ako ne pronađemo alternative do 2050. godine, milioni života će biti izgubljeni i da će biti izgubljeno 100 hiljada milijardi dolara [ekonomske] proizvodnje", rekla je u intervjuu za Glas Amerike Antonija Sagona, ekspertkinja za bakterijske infekcije na engleskom Univerzitetu Varvik.
Studija, objavljena u Lansetu (The Lancet), a koju vodi Univerzitet Vašington u Sijetlu, analizirala je podatke iz 204 zemlje i teritorije. Pokazalo se da su siromašnije zemlje najteže pogođene rezistencijom na antibiotike, posebno one u Podsaharskoj Africi i Južnoj Aziji.
"Infekcije donjih respiratornih organa uzrokovale su više od 1,5 miliona smrtnih slučajeva povezanih sa rezistencijom [na antibiotike] u 2019. godini, što to čini najopterećenijim infektivnim sindromom", navodi se u izveštaju.
Your browser doesn’t support HTML5
Superbugs Deadlier Than AIDS, Malaria, Study Shows
Autori su upozorili da postoji hitna potreba za dodatnim istraživanjima.
"Postoje ozbiljne praznine u podacima u mnogim okruženjima sa niskim prihodima, što naglašava potrebu za proširenjem kapaciteta mikrobioloških laboratorija i sistema za prikupljanje podataka kako bismo poboljšali naše razumevanje ove važne pretnje po ljudsko zdravlje", napisali su.
Zloupotreba antibiotika
Naučnici tvrde da je zloupotreba antibiotika tokom decenija podstakla mikroorganizme da evoluiraju u "superbakterije".
"Na primer, ljudi imaju virusne infekcije i prepisuju im se antibiotici već mnogo godina. I ovo je tokom godina učinilo problem veoma ozbiljnim, tako da su bakterije postale zaista otporne na ove antibiotike", rekao je Sagona.
Svetska zdravstvena organizacija je prošle godine upozorila da nijedan od 43 antibiotika u razvoju ili nedavno odobrenih nije dovoljan za borbu protiv antimikrobne rezistencije.
Nova nada?
Dakle, šta se može učiniti? Sagona – zajedno sa drugim naučnicima širom sveta – radi na novim tretmanima koji se nazivaju fagi.
"Ovo su virusi koji mogu posebno da ciljaju bakterije. Mogu se koristiti u kombinaciji sa antibioticima ili samostalno za uklanjanje bakterijskih infekcija multirezistentnih sojeva", rekla je ona za Glas Amerike.
Uprkos obećavajućim novim tretmanima, naučnici kažu da je od vitalnog značaja da se postojeći antibiotici ne koriste prekomerno – kako bi se usporio razvoj sve smrtonosnih superbakterija.