Republikanski senator Džon Mekejn zatražio je u srijedu od kolega u Senatu da razmotre i glasaju o protokolu o članstvu Crne Gore u NATO. Mekejn je na na sjednici, na kojoj se između ostalog glasalo o novom direktoru američkih obavještajnih službi, tražio da se - u skladu sa procedurom - jednoglasno prihvati da se razmatranje protokola stavi na dnevni red i da se o njemu glasa nakon rasprave.
Mekejnovom zahtjevu usprotivio se samo jedan senator - Rend Pol, republikanac iz Kentakija, ali je to bilo dovoljno da se razmatranje Protokola odloži. Mekejn je posle toga optužio Pola da radi za Vladimira Putina.
Mekejn je prethodno u obraćanju Senatu poručio da je Crna Gora pod značajnim pritiskom i čak napadom Rusije.
"Rusija je pokušala da izvede puč u Crnoj Gori, ubije premijera i zbaci vladu da bi je spriječila da uđe u NATO", rekao je republikanski senator i naglasio da bi Moskvi trebalo poslati poruku da nema pravo veta na proširenje NATO-a.
Dodao je i da bi članstvo Crne Gore u Alijansi poboljšalo bezbjednosnu situaciju na Balkanu koju je okarakterisao nestabilnom.
"Zaustavljanje crnogorskog članstva predstavljalo bi značajan zaokret u američkoj spoljnoj politici i označilo mirenje sa sve većim uticajem Rusije na Balkanu. To bi negativno uticalo na naše zajedničke bezbjednosne interese u regionu ", naglasio je Mekejn i dodao da bi Sjedinjene Države, koje su imale ogromnu korist od mira i stabilnosti u Evropi, trebalo da stanu uz Crnu Goru ili da rizikuju podrivanje vizije Evrope - jedinstvene, slobodne i u miru.
"Ako nastavimo da odlažemo ovo pitanje, nakon što je 25 od 28 članica ratifikovalo Protokol, poslaćemo užasnu poruku", rekao je republikanski senator.
Demokratski senatori Ben Kardin i Džin Šahin takođe su zatražili da se što prije odobri crnogorsko članstvo u NATO-u.
"To nije kontroverzno pitanje za članove američkog Senata. To je nešto što je trebalo do sada da uradimo. Trebalo je da prvi ratifikujemo protokol, a ne poslednji", rekao je Kardin. Poručio je i da je Crna Gora meta anti-NATO i anti-zapadne propagande koja potiče iz Rusije.
"U interesu je američke nacionalne bezbjednosti da što je prije moguće ratifikujemo prijem Crne Gore u NATO", naglasio je senator iz Merilenda.
Njegova koleginica iz Demokratske stranke ocijenila je da nema razloga za odlaganje ratifikacije protokola za Crnu Goru, podsjećajući da je senatski Spoljnopolitički odbor dva puta jednoglasno dao zeleno svijetlo za prijem Crne Gore u Alijansu. "Senat mora da preduzme akciju", poručila je Šahin.
Nakon što je senator Mekejn i zvanično zatražio raspravu o protokolu, republikanski senator Rend Pol se usprotivio i bez obrazloženja napustio salu.
"Nevjerovatno je da je Senatar koji blokira usvajanje sporazuma koji podržava ogromna većina senatora, najmanje 98 njegovih kolega, uložio prigovor i napustio salu bez ikakvog objašnjenja", rekao je Mekejn. "Jedini zaključak koji može da se izvuče iz toga je da on u stvari nema opravdanje za svoje protivljenje...Senator iz Kentakija sada radi za Vladimira Putina, ocijenio je Mekejn.
"Moram da se saglasim sa senatorom Mekejnom, ili senator Pol zastupa ruske interese u Americi ili blokira ovo pitanje zbog nečeg potpuno nevezanog sa prijemom Crne Gore u NATO", rekla je Šahin i navela da bi senatori trebalo da nastave da potežu to pitanje tokom zasjedanja da bi se konačno saznalo šta je suština primjedbi senatora Pola.
"Razočaravajuće je što jedan senator blokira ovo pitanje, što pogađa našu nacionalnu bezbjednost", rekao je senator Kardin.
Senator Pol je još tokom pretresa u Spoljnopolitičkom odboru 14. septembra prošle godine izrazio rezervu u vezi sa širenjem NATO, uključujući i Crnu Goru, kada je zvaničnike Stejt Dipertmenta i Pentagona upozoravao na moguće posljedice prijema novih članica u Alijansu.
U saopštenju koje je objavljeno nakon današnje diskusije o Crnoj Gori, senator Pol je objasnio odluku da blokira raspravu o Protokolu stavom da "ne bi bilo pametno da se proširuju novčane i vojne obaveze SAD imajući u vidu (američki) dug od 20,000 milijardi dolara"
"SAD trenutno imaju vojnike u desetinama zemalja i učestvuju u borbenim operacijama u Iraku, Siriji, Libiji i Jemenu (uz povremene napade bespilotnim letjelicama u Pakistanu). Uz to, SAD su se obavezale da će braniti 28 članica NATO", naveo je Pol u saopštenju.
Pogledajte:
Your browser doesn’t support HTML5
Rasprava o Crnoj Gori u Senatu SAD