Četrnaest zemalja Evropske unije izrazilo je spremnost da potpiše bilateralne sporazume sa Nemačkom da prime tražioce azila koji su prethodno registrovani u nekoj drugoj zemlji. Taj kompromis je deo pokušaja da se umire nervozni bavarski saveznici nemačke kancelarke Angele Merkel.
U dokumentu upućenom liderima njenih koalicionih partnera, u koji je agencija Rojters imala uvid, Merkel navodi da je 14 zemalja, uključujući neke od onih koje su bile najglasnije u protivljenju njenoj politici otvorenih vrata prema izbeglicama, sada pristalo da primi migrante.
Prema Dablinskoj konvenciji EU, koja se u velikoj meri poštuje u situaciji nastaloj posle odluke Merkelove 2015. da otvori nemačke granice, tražioci azila moraju da upute svoje zahteve za azil u prvoj zemlji EU na čiju teritoriju kroče.
Angeli Merkel bilo je neophodan predah u okršaju sa Hrišćansko-socijalnom unijom Bavarske, čiji je lider, ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer pretio uoči samita u Briselu da će, suprotno željama Merkel, zatvoriti nemačke granice za neke migrante i izbeglice u potezu koji bi verovatno doveo do pada njene vlade.
Evropski lideri su se na samitu dogovorili da podele obaveze u prijemu izbeglica na dobrovoljnoj osnovi i stvore "kontrolne centre" unutar EU gde bi se obrađivali zahtevi za azil.
Prema dokumentu u koji je uvid imao Rojters, bilateralni dogovori će proces deportacije izbeglica koje su se prethodno registrovale na drugim mestima učiniti daleko efikasnijim.
"U ovom trenutku, dablinska repatrijacija iz Nemačke uspeva u samo 15 odsto slučajeva", navodi se u dokumentu. "Mi ćemo potpisati administrativne sporazume sa različitim zemljama članicama da se ubrza proces repatrijacije i uklone prepreke tom procesu".
Među zemljama za koje se navodi da su otvorene prema potpisivanju takvih sporazuma su Mađarska, Poljska i Češka Republika, zemlje koje su se do sada protivile svakoj strategiji ravnomernijeg raspoređivanja tražilaca azila širom kontinenta.
Ostale zemlje koje se navode u dokumentu su Belgija, Danska, Estonija, Finska, Litvanija, Letonija, Luksemburg, Holandija, Portugal i Švedska. Austrija, čiji novi kancelar Sebastijan Kurc sprovodi tvrdu politiku po pitanju imigracije a vlada u koaliciji sa ekstremnom desnicom - nije prisutna na listi.