Dvadesetog jula obeležava se 55. godišnjica sletanja Apola 11 na Mesec. Interaktivna izložba u muzeju Intrepid na Menhetnu podseća gledaoce koliko je veličanstven bio taj poduhvat i koliko je rada uloženo u prvo sletanje na Mesec.
Posetioci izložbe mogu da vide različite delove svemirskog broda, da ispitaju svemirska odela astranauta pa čak i da dodirnu malo parče Meseca. Sve je to deo interaktivne izložbe u Njujorku pod nazivom: Apolo: “Kada smo bili na Mesecu”.
Izložba je smeštena u ogromnom paviljonu na palubi nosača aviona Intrepid, odnosno Neustrašivi, nacionalne istorijske znamenitosti usidrene na obali Njujorka.
Your browser doesn’t support HTML5
Pre 55. godina astronauti NASA-e sleteli na Mesec
Kustoskinja izložbe Kejt Gud kaže da je to prva tako velika kolekcija predmeta korišćenih u misijama Mesec i Apolo u Njujorku.
“Iza, malo dalje od nas je svemirsko odelo, odelo američkih astrounata – prvo koje je imalo funkcije za održavanje života kao što je kiseonik.... Ovo je kaciga koja je rastavljena na delove."
Tu su i gipsani odlivci ruku američkih astronauta koji su bili potrebni da bi se napravile rukavice za njih.
U okviru programa Apolo, američki astronauti su sleteli na Mesec šest puta između 1969. i 1972. Ali prva misija i dalje je najpoznatija, kao i imena trojice astronauta: Nila Armstronga, Baza Oldrina i Majkla Kolinsa.
U svetu u kojem automobili sada mogu da voze sami, pomalo je šokantno videti stvari koje su astronauti radili bez pomoći kompjutera.
Ne propustite: Američka letelica na Mesecu posle više od pola veka
"To je kontrolna palica, odnosno džojstik, dobro poznat današnjoj deci, kako bi mogli da postignu ubrzanje ali i kontrolišu brzinu kad izađu iz Zemljine atmosfere. A, knjiga je spisak svega što su morali da obave pred polazak", kaže Gud.
Izložba takođe predstavlja omaž svemirskoj trci između Sjedinjenih Država i nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.
"To je bila svemirska trka. Ko može da napravi bolju kapsulu? Ko će napraviti bolju raketu", potsetila je Gud.
Svemirsko odelo sovjetskog kosmonauta i prva kapsula Sojuz su takođe deo izložbe.
Lenjiri i kompasi koji su pripadali inženjeru rakete Saturn, Verneru fon Braunu, snimci govora Hruščova i Kenedija kao i arhivski snimci prvog leta na Mesec - svi izloženi predmeti čine da posetioci urone u atmosferu burnih i revolucionarnih 1960-ih godina. Izložba će biti otvorena za javnost do 2. septembra.