Bela kuća je fokusirana na to da Srbija i Kosovo obnove dijalog i dođu do sporazuma o punoj normalizaciji odnosa, a specijalni izaslanik Bele kuće Ričard Grenel podstiče obe strane da brzo idu ka tome, rekao je specijalni predstavnik državnog sekretara SAD Metju Palmer na pretresu Pododbora za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju u Senatu.
Palmer ocenjuje i da je EU odbijanjem da počne pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom poslala lošu poruku Srbiji i Kosovu - da dogovor ne mora da znači i evropski put.
Palmer je govorio i saradnji sa Ričardom Grenelom – koji je imenovan za specijalnog izaslanika Bele kuće i kazao da njihov odnos vidi kao „partnerski, a ne podelu odgovornosti“.
„Delimo isti cij, a to je da promovišemo kooperativniji odnos Beograda i Prištine, da se ponovo pokrene dijalog, da se zemlje podstaknu da krenu ka postizanju sporazuma o punoj normalizaciji odnosa. Mislim da će ambasador Grenel vršiti pritisak na obe strane da brzo reaguju. Sada imaju pažnju Bele kuće, imaju fokus ne samo administracije, već i predsednika i Bele kuće. To je veoma koristan instrument, koji neće zauvek postojati - i da bi to iskoristile - strane moraju da pokažu da su spremne da brzo deluju i postignu sporazume, primene ih i pokažu da su spremne da rade na normalizaciji koliko i mi“, rekao je američki diplomata.
Zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Metju Palmer koji je u avgustu imenovan za specijalnog predstavnika državnog sekretara za Zapadni Balkan, rekao je da se svakodnevno čuje sa Grenelom i da imaju zajedničku strategiju za rešavanje pitanja Kosova.
„Znam da je ambasador Grenel naročito zainteresovan da identifikuje komercijalne, poslovne i ekonomske podsticaje koji mogu da se iskoriste za postizanje napretka na političkom frontu. Veoma je aktivno angažovan sa stranama – liderima u Beogradu i Prištini i poslovnim zajednicama da bi se podstakle strane da idu napred u oblastima u kojima mogu da sarađuju i postignu kompromis o ekonomskim i komercijalnim pitanjima od kojih će koristi imati građani. To, međutim, ne otklanja potrebu za postizanjem političkog rešenja“, kazao je Palmer.
Ne propustite: Grenel u Beogradu: Ekonomija i trgovina ključni za trajni mir Srbije i KosovaČlanovi Pododbora za Evropu iz Demokratske stranke, senatorka Džin Šahin i senator Kris Marfi, pitali su specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan da li SAD time što osim njega postavljaju još jednog specijalnog izaslanika za Srbiju i Kosovo, šalju zbunjujuće signale. Palmer smatra da to nije slučaj, već da administracija time šalje signal da je posvećena.
„Moj mandat je malo širi, ja se bavim regionom, a znam da Grenel gura obe strane da što pre reše problem. Naše uloge se dopunjuju, radujem se što ću raditi sa njim, i mislim da je naša odgovornost da se koordinišemo“, kazao je Palmer.
"Očekujemo od nove vlade na Kosovu da ukine tarife"
Ipak, posao na kojem dvojica diplomata rade trenutno je ograničen time što Kosovo nema vladu, napomenuo je Palmer i rekao da se nada da će vlada brzo biti formirana kako bi se nastavio dijalog sa Srbijom.
„Očekujem da nova vlada na Kosovu radi na tome, ukine tarife, a Srbija da prestane da delegitimituzje Kosovo u međunarodnoj zajednici i stvori atmosferu za kompromis“, rekao je Palmer.
Ne propustite: Ishod izbora na Kosovu menja oblik pregovora sa SrbijomNa konstataciju predsedavajućeg Pododbora za Evropu, senatora Rona Džonsona, da bi smena političkih lidera na Kosovu mogla da promeni i način rešavanja spora sa Srbijom, Palmer je rekao da „veruje da će nova vlada Kosova, iako fokusirana na unutrašnja pitanja, moći da radi i na normalizaciji odnosa“.
Nije, međutim, želeo da odgovori na pitanje demokratske senatorke Džin Šahin i spekuliše kakvo bi moglo biti rešenje i da li je opcija razmene teritorija, koju su ranije pominjali predsednici Srbije i Kosova, i dalje na stolu.
"Apsolutno razumem argument o Pandorinoj kutiji koji su mnogi posmatrači na Balkanu izneli, odnosno ako počnete ovde da menjate granicu, šta će onda biti sa granicom negde drugo, gde se tu povlači linija. To je legitimna briga. I ako strane budu razgovarale o tim pitanjima, mislim da je to nešto na čemu ćemo morati da radimo, da bi utvrdili da li je to rizik s kojim bismo mogli adekvatno da se nosimo. Ja sam sad fokusiran, a na tome radim sa ambasadorom Grenelom, da identifikujem put do ponovnog uspostavljanja dijaloga. Ima dosta prepreka pre nego što se strane vrate pregovaračkom procesu", odgovorio je Palmer.
"EU šalje obeshrabrujuću poruku Beogradu i Prištini"
Specijalni predstavnik državnog sekretara za Zapadni Balkan rekao je da su ciljevi SAD i EU, kada je reč o rešavanju pitanja Kosova isti, ali da drugačije poruke šalju pojedine članice EU.
„Reč o je pregovorima koje predvodi Evropska unija, Sjedinjene Države nemaju formalnu ulogu u samom procesu dijaloga. Mi smo tu, podržavamo proces i ohrabrujemo strane da postignu taj dogovor. Međutim, želimo i da budu svesni šta im se nudi, zašto je važno da postignu sporazum o normalizaciji. To je, iskreno, jedan od razloga što je odluka Evropskog saveta da ne otvori pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom toliko obeshrabrujuća. Zato što šalje pogrešnu poruku i Beogradu i Prištini – a to je da možete da uradite teške stvari, da donesete teške odluke, da postižete komprimis, ali vam i dalje može biti odbijen put napred ka Evropi".
Ne propustite: Odbijanje pregovora EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom - loša poruka regionuOvakva situacija, zaključuje Palmer, omogućava Rusiji, Kini i drugih akterima da pojačaju svoj uticaj na Balkanu.
"Primarni cilj Rusije je da spreči evroatlantske integracije regiona, da ga drži podeljenim, slabim i zavisnim od političke podrške Moskve i gasa. Želi da spreči dogovor Srbije i Kosova, da BiH postane funkcionalna država, put Crne Gore i Severne Makedonije u NATO...Nepriznavanje statusa Kosova od strane Srbije je najveći adut koji Moskva ima u rukavu kada je reč o Srbiji", napomenuo je specijalni predstavnik za Zapadni Balkan.
Interesi Kine na Zapadnom Balkanu su više komercijalni, a kao značajnog igrača na Balkanu Palmer vidi i Tursku, za koju kaže da region vidi kao "svoje dvorište".