Saradnja Italije sa Libijom na sprečavanju migranata u prelasku Mediterana suočena je sa pravnom preprekom. U tužbi podnetoj Evropskom sudu za ljudska prava navodi se da je zbog italijanske saradnje sa libijskom obalskom stražom hiljade ljudi bilo prinuđeno da se, protiv svoje volje, vrati u Libiju, gde su bili izloženi neljudskim uslovima.
Prizori migranata iz Afrike koji se spasavaju u moru i dovode u italijanske luke su norma već godinama. Do nedavno, italijanska obalska straža je koordinisala spasilačke operacije. Da bi zaustavila stalne prelaske Sredozemlja, Italija je postigla dogovor sa Libijom.
“Italija i EU su u suštini ponovo uspostavili libijsku obalsku stražu, koja je operativno bila nepostojeća do kraja 2015.", navodi Čarls Heler, koosnivač organizacije "Forenzička okeanografija".
Heler je pripremio izveštaj koji je iskorišćen u tužbi koji je 17 migranata iz Nigerije podnelo protiv Italije. Oni su preživeli smrtonosni put preko Sredozemnog mora u novembru. Heler i advokati podnosilaca tužbe tvrde da je libijska obalska straža funkcionisala kao saradnik, odnosno zamenik Italije u presretanju migranata koji su vraćeni u Libiju, u neprihvatljive uslove.
“Italija i EU su primenili svoju politiku uz puno znanje o nasilnom i kriminalnom ponašanju libijske obalske straže i ekstremnim oblicima nasilja i eksploatacije koji su sudbina mnogih koji su vraćeni u Libiju”, ističe Heler.
Prema podacima Amnesti Internešnela, obalska straža Libije presrela je više od 20.000 migranata 2017. godine. To je dovelo do značajnog pada u broju pridošlih na obale Italije.
“Dok je ta operacija privremeno uspela u zaustavljanju dolaska migranata, to je učinjeno pomoću “izvoza” kršenja ljudskih prava na aktere u Libiji a migranti su primorani da snose previsoku ljudsku cenu.”
Italijanska vlada još nije reagovala na tužbu koja je podneta prošle nedelje. Dok je pravna procedura možda najbolja nada za promene za mnoge migrante koji tragaju za boljim životom, dugi proces bi mogao da traje i do tri godine.