Milica Apostolović iz Gojbulje kod Vučitrna i njen petogodišnji sin Jugoslav, od pre dva dana žive u Severnoj Mitrovici. Stan im je nakon reportaže Glasa Amerike obezbedila srpska Opština Vučitrn i Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Milica koja je samohrana majka imala je rok da se do srede iseli iz kuće u Gojbulji, jer je njen rođak, na čijem je imanju živela od 1998. godine, prodao tu nekretninu.
“20. maja ove godine moram da izađem iz kuće. Želim da pitam sve, gde ću ja sa sinom sada, jedino na ulicu, jer mi nemamo ništa naše, gde bi mogli da odemo”, rekla je 15.maja ove godine za Glas Amerike Milica Apostolović.
Ona je u Gojbulji kod Vučitrna živela od 1998. godine u kući svog rođaka, koji je pre šest meseci prodao svoje imanje. Međutim Milica i njen sin Jugoslav nisu završili na ulici.
Dan nakon reportaže Glasa Amerike, Opština Vučitrn koja na Kosovu radi u sistemu Republike Srbije, obezbedila im je smeštaj u Severnoj Mitrovici. Uselili su se pre dva dana.
„Sve je dobro, malo je čudno dok se naviknemo, ali nismo imali ništa i odjednom imamo sve, to nam je čudno. Ne znamo kako da se ponašamo sad ovde u odnosu, jer nismo imali baš ništa“, rekla je u sredu za Glas Amerike Milica Apostolović i zahvalila se predsedniku privremenog organa Opštine Vučitrn i Kancelariji za KiM, na pruženoj pomoći.
Iako sada ima svoju sobu i bolje uslove za život, Jugoslavu koji u Gojbulji nije imao svoje vršnjake, već se prema rečima njegove majke uglavnom družio sa starijim ljudima, ipak nedostaje svoje rodno selo.
„Ovde smo izašli jedno veče da prošetamo, njemu je sve čudno i samo je počeo – idemo u Gojbulju, idemo u Gojbulju. Meni je to sve bilo stvarno smešno, ali razumem ga i sad mu je teško, ponekad samo ćuti, neće da razgovara...“, kaže Milica i ističe da će potražiti stručnu pomoć.
Psiholog Đurđica Kazić za Glas Amerike kaže da je spremna, ako je potrebno, da pomogne Apostolovićima. Mišljenja je da najverovatnije nema mesta panici.
„Dolaskom u novu situaciju svako dete doživljava jako veliku promenu u svom životu. Tako da ta promena je zapravo navikavanje na nove ljude i na novu sredinu. Gledala sam prilog o Milici Apostolović i njenom sinu Jugoslavu. Ja dete, moram da napomenem, nisam videla, ali mogu da kažem da detetu zapravo treba vremena da se navikne na novu situaiciju i treba mu vremena da se adaptira“, kaže Đurđica Kazić.
Reportaža o Milici i njenom sinu, 15. maj, 2020.
Your browser doesn’t support HTML5
Reportaža Glasa Amerike o Milici i njenom sinu koji žive od dečijeg dodatka i socijalne pomoći izazvala je brojne reakcije i komentare, posebno na društvenim mrežama, gde mnogi nude pomoć ovoj porodici.
„Javio mi se čovek iz Zubinog Potoka, mislim da mu je ime Uroš, da će pomoći. Javili su se i još dvoje, mislim da su iz inostranstva, jedan je iz Ljubljane. Oni su obećali, da će mi poslati finansijsku pomoć“.
Milica kaže da joj je trenutno svaka pomoć dobrodošla, ali da ipak želi da živi od svog rada.
„Onog momenta kad sina upišem u školu, radiću bilo šta, čistiću ulicu, nebitno, bilo koji posao ću da radim, neću da odustajem od posla“, zaključuje Milica Apostolović.
Glas Amerike je u sredu razgovarao i sa predsednikom privremenog organa Opštine Vučitrn Acom Mišićem koji je Milici obezbedio privremeni smeštaj. Ponovio je ono što je i pre četiri dana kazao u telefonskoj izjavi - da će ova lokalna samouprava Milici plaćati kiriju sve dok joj stambeno pitanje ne bude trajno rešeno i istakao da je sve urađeno u saradnji sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju i oficirom Vlade Srbije za vezu u Prištini Dejanom Pavićevićem.