Mini hidro elektrane - evropski model ili uništenje prirode zbog profita

Izgradnju mini hidroelektrana treba obustaviti jer će u suprotnom biti uništene mnoge reke u Srbiji, poručuju učesnici protesta meštana malih sredina koji mesecima pokušavaju da skrenu pažnju na svoju ugroženost.

Na ove optužbe Nacionalno udruženje malih hidroelektrana (NUMH) odgovara da su protesti vođeni "iz političkih ambicija, radi ličnog promovisanja" i da su “politizacija nečega što ne bi trebalo da bude politika”.

Tenzije koje već mesecima tinjaju oko izgradnje MHE vlada i njene institucije, za sada, ignorišu. Od ranije, zvaničan stav je da će ta energetska postrojenja doprineti stabilnosti. Njihovu izgradnju vlada i investitori tumače kao deo preuzetih obaveza Srbije da do 2020. iz obnovljivih izvora troši 27 odsto struje.

Ne propustite: Mini hidroelektrane uništavaju reke u Srbiji

Oglasilo se Nacionalno udruženje malih hidroelektana, koje ističe da je u Evropi izgrađeno 24.000 malih hidroelektrana, a u Srbiji tek 90, kao i da su potencijal malih hidroelektrana i prednosti koje imaju u ekološkom smislu nedovoljno poznati građanima i da je zbog toga stvorena negativna slika o uticaju na prirodu.

Prema podacima NUMH, Švedska ima 1.900 mini hidroelektrana, Norveška 2.250, Slovenija 350, Austrija 3.100, Švajcarska 1.000, a ove godine donela zakon o izgradnji još 800 MHE.

Suvo korito reke Jošanica, nakon izgradanje mini hidro elektrane (Foto: Udruženje "Odbranimo reke stare planine", ustupio Milan Tokić)

Takođe, NUMH u saopštenju podseća da je Srbija preuzela da 27 odsto potrošnje energije do 2020. godine bude dobijeno iz obnovljivih izvora jer, u suprotnom, tu energiju će Srbija morati da uvozi.

Neuporedivo sa Zapadom

Da su male hidroelektrane sasvim suvišne i da se njima priroda uništava, smatra i Goran Tokić sa Elektronskog fakulteta u Nišu i aktivista udruženja Odbranimo reke Stare planine.

On objašnjava da Srbiji na godišnjem nivou Srbija nije ni veliki uvoznik, ni veliki izvoznik, već se odnos proizvodnje i potrošnje kreće oko nule.

U Srbiji postoji oko 850 potencijalnih lokacija za izgradnju, međutim Tokić procenjuje da je realno da ih se izgradi 500, čime bi "Srbija dobila oko dva odsto potrebne električne energije".

Radovi na izgradnji mini hidroelektrane (Foto: Udruženje "Odbranimo reke Stare planine", ustupio Milan Tokić)

​Međutim, on dodaje da bi tih dva posto postojala na godišnjem nivou, a da ključne ostaju kritične tačke - periodi kada je potreba za strujom veća; tokom leta u julu i avgustu, kada ljudi koriste klima-uređaje, i tokom januara i februara kada se greju.

Sa druge strane, male hidroelektrane proizvode najviše struje samo tokom dva ili tri meseca godišnje - kad su rečice nabujale i kada se tope snegovi - tokom marta, aprila i maja, dakle u mesecima kada ne postoji veća potreba za strujom, pri čemu je struju nemoguće uskladištiti.

Iva Marković, aktivistkinja Levog samita Srbije i Koalicije Pravo na vodu, smatra da tih dva posto električne energije koliko će proizvoditi MHE ukoliko budu izgrađene u željenom broju, može biti ušteđeno i na druge načine, pre svega kroz veće ulaganje u elektromrežu koja gubi čak 15 podsto prozivedene energije.

Iva Marković o MHE

Nestaje 1.600 kilometara reka u Srbiji

Nacionalno udruženje malih hidroelektana tvrdi da male hidroelektrane, u poređenju sa svim ostalim obnovljivim izvorima energije, imaju čak 250 puta manji negativni uticaj od termoelekrana, na šta Goran Tokić kaže da najviše MHE imaju zemlje koje imaju Alpe - planinski lanac sa kog teče količina vode neuporedivo veća nego što je to slučaj sa Kopaonikom ili Starom planinom u Srbiji.

Takođe, u Zapadnoj Evropi se gradi jako malo derivacionih hidro-elektrana, kakve se grade u Srbiji - možda ih ima 10 posto od ukupnog broja, nastavlja Tokić. Tamo su hidroeletrane pribranske - dakle, pravi se brana koja formira malo veštačko jezero, "kao što izgleda Đerdap, samo hiljadu puta manje - planinski potok, dva metra visoka brana i jezerce dugačko 50 metara".

U takvim slučajevima, umesto male reke, imate naizmenično reku pa jezero, reku pa jezero... "A mi smo na Jošanici od 27 kilometara reke napravili 17 kilometara suve reke, koliko je ugurano u cev".

Umesto komplikovane izgradnje brane, za ovakve MHE kakve se grade u Srbiji potreban je samo bager i kanalizaciona cev, što izgradnju čini drastično jeftinijom, tvrdi Tokić.

Radovi na izgradnji mini hidroelektrane (Foto: Udruženje "Odbranimo reke Stare planine", ustupio Milan Tokić)

Na tvrdnju Udruženja da investitori rade u skladu sa zakonima, Tokić tvrdi da su biološke minimume koji su propisani srpskim zakonima, projektovali hidroinženjeri, a ne ekolozi, biolozi, ljudi koji se bave podzemnim vodama.

Prema tim zakonima, biološki minimum vode je 10 posto, međutim čak se ni to ne poštuje, nego se pušta jedan ili dva posto vode da curi pored cevi, tvrdi Tokić i ponovo navodi primer reke Jošanice, koja je, nakon što je stavljena, široka samo 10 i duboka tri centimetra.

"Ako se napravi 800 elektrana u Srbiji, to će biti 1.600 kilometara manje reka u Srbiji", ukazuje Tokić.

Na Staroj planini gde je reka, čije je korito inače porozno, strpana u cev - koja nije porozna. Rezultat je da je presušio jedan jedini hiljadugodišnji bunar u obližnjem selu, iz kog je čitavo stanovništvo sela nabavljalo vodu. "Ljudi su se bunili, ali nikom ništa", kaže.

Država ne sluša glas lokalnog stanovništva

Na lokalu nivou, stavnovnici malih mesta su se pobunili protiv građevinski poduhvata koji im oduzimaju vodu. Najdalje su otišli meštani sela Rakita, koji su svakodnevno protestovali i čak se sukobljavali sa obezbeđenjem koje je doveo investitor ometajući izgradnju.

Milinka Nikolić, aktivistkinja udruženja Odbranimo reke Stare planine rekla je za Glas Amerike da nemaju podršku lokalne samouprave, kao i da gradonačelnik Pirota nije hteo da primi na razgovor, niti da razmotri ni jedan zahtev njihovog udruženja.

Konačno, podrška borbi za reke stigla je i od evropskih pokreta.

Pablo Sančez Sentelas, iz organizacije "Evropski pokret za vodu" za Glas Amerike objašnjava da vlade moraju ozbiljno da shvataju ljudsko pravo na vodu i smatra da postoji veliki raskorak između vladinih proklamacija i realnosti. U Srbiji je slična situacija, ističe Sentelas.

Pablo Sančez Sentelas o MHE