Ministarstvo pravde, uprkos zahtevima sudijskih i tužilačkih udruženja, kao i primedbi sudova i eksperata za ustavno pravo, neće povući nacrt amandmana na Ustav Srbije.
Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je na završnoj javnoj raspravi po tom pitanju da će, nakon što se razmotre svi pristizli predlozi, Ministarstvo pripremiti konačni tekst amandmana koji će 8. marta biti poslat na mišljenje Venecijanskoj komisiji. Nakon što ga Komisija vrati, pripremiće se konačni tekst promena Ustava, o čemu će onda odlučivati Vlada, zatim Skupština dvotrećinskom većinom i konačno građani na referendumu.
"O povlačenju teksta nema reči. To je nešto iza čega Ministarstvo čvrsto stoji", rekla je Kuburović i dodala da se novi predlog sigurno neće pisati od početka, već da će radni tekst biti dopunjen predlozima koje je ministarstvo dobilo.
Podsećamo, mnoga strukovna udruženja kritikovala su izmene Ustava koje predlaže Ministarstvo pravde i tražila njegovo povlačenje, o čemu je Glas Amerike pisao. Protiv nacrta promene Ustava su i sve sudske institucije koje su se oglasile tim povodom, među kojima je i Vrhovni kasacioni sud.
Ministarka Kuburović rekla je da je do sada Ministarstvo pravde dobilo konstruktivne kritike, ali i kritike bez "argumentovanog obrazloženja".
Kuburović je navela da je mišljenje struke bitno kada je u pitanju izmena Ustava, ali da ono nije jedino, jer je Ustav najviši pravni akt za koji su zainteresovani svi građani.
Rekla je da je cilj izmena Ustava Srbije postizanje nezavisnosti sudstva, ali da se na tom putu ne smeju zaboraviti ustavni principi podele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku.
"Ne smemo da zaboravimo na podelu vlasti, balans između tri grane vlasti i njihovu uzajamnu kontrolu", ukazala je Kuburović.
Govoreći o rešenju prema kome će pet "istaknutih pravnika" birati Skupština Srbije za sastav Visokog saveta sudstva, koje će pak birati sudije, što su kritikovala strukovna udruženja i sudije, ona je rekla da veruje da će njihov izbor urediti zakonom, jer Ustav ne može da se bavi tako preciznim kriterijumima, već načelima.
Podsetila je i da će za njihov izbor u parlamentu biti potrebna kvalifikovana većina (tri petine poslanika). Kuburović je kazala i da će se izborom pet sudija i pet nesudija u VSS postići balans, te da će sudije uvek moći da nedolaskom na sednicu i neobezbeđivanjem kvoruma, blokiraju rad VSS.
Finalna rasprava o promenama Ustava u Palati Srbija, Beograd, 5. marta 2018. (VOA)
Upitana zbog čega će "zlatni glas" u odlučivanju u VSS imati predsednik koji se bira iz redova "istaknutih pravnika", ona je kazala da je to preporuka Venecijanske komisije i da će institut "zlatnog glasa" postojati samo kada je situacija nerešena (pet-pet).
Kuburović se osvrnula i na negativne komentare na to što će, prema nacrtu zakona, ministar pokretati disciplinski postupak protiv sudija i tužilaca i kazala da i sada ministar pokreće inicijativu za disciplinski postupak.
Ona je dodala i da se ono što se menja Ustavnim amandmanima nije moglo promeniti zakonom, jer Ustav definiše sastav VSS i Državnog veća tužilaca.
Istakla je da se predloženim amandmanima uspostavlja razlika između tela koje odlučuje o sudijama i tela koje odlučije o tužiocima, upravo zbog razlike koja proizilazi iz njihovog položaja.
“Sudije su samostalne i nezavisne, a kod javnog tužilaštva ne možemo govoriti o nezavisnosti, već samo o samotalnosti, jer je jedna od osnovih funkcija države upravo krivično gonjenje, pa tu postoj velika zainteresovanost i izvršne i zakonodavne vlasti da učestvuje u kreiranju javno-tužilaštvkog sistema”, ukazala je ministarka.
Na pauzi glavne rasprave, na pitanje Glasa Amerike o ulozi Pravosudne akademije u izboru sudija, što je jedna od najjačih zamerki struke koja sumnja da će izbor kandidata za Pravosudnu akademiju, telo za koje ne postoje nikakve garancije nezavisnosti od izvršne vlasti, zapravo biti predizbor sudija, Kuburović je rekla da slične odredbe o obuci budućih sudija postoje u ustavima evropskih zemalja.
"Ako pogledate pažljivo tekst, ni u jednom amandmanu se Pravosudna akademija ne pominje. Jedino se pominje takozvana posebna obuka i to za prvi izbor nosilaca pravosudnih funckija. To znači da je neophodno da lice koje konkuriše za sudiju ili zamenika javnog tužioca prethodno mora da prođe određenu obuku. To nije obuka kakva danas postoji na Pravosudnoj akademiji, to je obuka koja će biti definisana budućim zakonom o pravosudnoj akademiji", rekla je ministarka Kuburović.
Na konstataciju novinara da profesori prava predložene izmene Ustava smatraju "aljkavi", Kuburović je odgovorila da postoje profesori prava koji iznose i drugačija mišljenja i da ne može samo jedno mišljenje da bude merodavno.
Šef misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio izjavio je da Ministarstvo pravde mora biti otvoreno da prihvati druga mišljenja i da nadje način da uključi druga mišljenja koja su pristigla u tekst izmena Ustava i da se "mišljenje struke i eksperata mora uzeti u obzir".
On je istakao da svi građani imaju koristi od nezavisnog pravosuđa i da je potrebno obezbediti da sudije budu nezavisne u radu, ali i da istovremeno pokažu odgovornost.
"Jedna od glavnih ciljena eliminacija politike iz pravosuđa. Sudije moraju da budu nezavisne i to je komplikovan zadatak. Odlučili smo da podržimo javnu raspravu", rekao je Oricio.
Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da reforme ekonomskog sistema i javne uprave "padaju u vodu" ako se Vlada Srbije ne fokusira na vladavinu prava i ne napravi nezavisno i efikasno sudstvo i dodala da su Ustavne reforme kičma vladavine prava.
Your browser doesn’t support HTML5
Premijerka Srbije o ustavnim promenama
"Mi ovo ne radimo jer je ovo potrebno za poglavlje 23 i zato što je to važno za otvaranje novih poglavlja, već je neophodno da bi napravljene reforme bile održive", rekla je Brnabić.