Pregovore sa Evropskom unijom (EU) o Poglavlju 27, o zaštiti životne sredine, novi ministar u Vladi Srbije koji vodi taj resor, Goran Trivan, vidi kao najteže i najkomplikovanije i smatra opravdanim procene eksperata da će Srbiji za puno dostizanje evropskih standarda u toj oblasti biti potrebno više od 20 godina i najmanje 10 milijardi evra.
"Teško je licitirati sa visinom novčanih sredstava. Ako hoćemo da budemo racionalni, mislim da će nam trebati više od 20 godina da bismo sve poslove koji nas čekaju obavili i biće potrebno da u to investiramo najmanje 10-12 milijardi, ali to je već licitiranje," rekao je Trivan.
Jedan od tih koraka, kako kaže novi ministar u Vladi Srbije, je i pošumljavanje, koje će, prema njegovim rečima, biti među strateškim tačakama njegovog Ministarstva, s obzirom da je to, sasvim sigurno, najbolji i najjeftiniji način da se reši problem klimatskih promena.
Ministar Trivan je istakao da je najvažniji instrument sprovođenja politike u oblasti životne sredine inspekcija, ali da ona nema ni dovoljno ljudi, ni opreme, ni novca.
"Osim što moramo iznutra da reformišemo i unapređujemo inspekciju, ne možemo ništa ozbiljno da uradimo bez podrške Vlade Srbije. Potrebno je više novca i ljudi. Onoliko koliko se uloži, toliki će biti i napredak," rekao je ministar Trivan.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica pozdravilo je osnivanje novog Ministarstva za zaštitu životne sredine.
" Iz velikog iskustva u radu sa državnim institucijama svesni smo da su inspekcijske službe, uz savesne građane, glavne karike u sprovođenju zakona. No, ne samo da nisu kadrovski popunjene, dobro opremljene i obučene, nego često i nisu motivisane da rade. Pojedine inspekcije čak i ne žele da postupaju po prijavama. Bez ozbiljne reforme, ne možemo se nadati dostizanju strožijih standarda," navode iz ovog društva.
Trivan dodaje da prioriteti novog ministarstva biti i pre svega pitanje voda i smeća.
Osnivanje novog ministarstva dolazi u trenutku kada beogradska deponija Vinča gori više od mesec dana, a od pre neki dan opštinsko veće i Štab za vanredne situacije opštine Petrovac na Mlavi proglasili su vanrednu situaciju na delu teritorije te opštine zbog opasnosti od otpada na lokalnoj deponiji koji ima neprijatan miris.
Srpske vlasti su oglasile prodaju beogradske deponije po modelu privatno-javnog partnerstva.
Predsednik skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine Branislav Blažić kaže da bi prioritet novoformiranog ministarstva trebalo da bude otvaranje poglavlja 27.
On je ocenio da je otvaranje poglavlja u vezi sa zaštitom životne sredine teško, navodeći da postoje dva ključna problema, a to su finansijski i administrativni kapaciteti.
Blažić smatra da postoje dva načina da se te prepreke prevaziđu, jedan je da se preko javno-privatnog partnerstva dovede investitor koji će na nekoj teritoriji rešiti recimo pitanje otpada.
"To podrazumeva i da se država uključi, jer iskustvo pokazuje da kada su lokalne samouprave radile same, nisu mogle da se dogovore. Ako uzmemo za primer izgradnju regionalne deponije, nisu mogle da se dogovore na kojoj će teritoriji ona biti, ko će to finansirati i zato država mora da se umeša," objasnio je on.
Većina učesnika tribine koja je organizovala Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd povodom situacije sa deponijom u Vinči smatra da je ulaganje u zelenu ekonomiju rešenje za problem tretmana otpada.
Vladimir Radojičić iz Inicijative kritikovao je najave privatizacije komunalnih usluga, kako je rekao, najpre iz ekonomskih razloga.
Navodeći činjenicu da su prosečni troškovi za transport i tretman otpada u Beogradu 2011. godine iznosili 29,5 evra godišnje po domaćinstvu , Radojičić očekuje da će nakon svih ulaganja u tretman otpada ukupan prosečni račun domaćinstva biti skoro 4,5 puta viši na godišnjem nivou.
Privatizacija, prema mišljenju Radojičića, ne predstavlja održiv model, navodeći primere Pariza, Berlina i Barselone koji, kaže, sada vraćaju komunalne usluge u javni sektor i javna preduzeća i plaćaju vrlo visoke penale zbog ugovora koje su sklopili na 30 i više godina.
Kao treći razlog zbog koga privatizacija nije održiv model, on navodi to što, kako tvrdi, izgradnja spalionice, nije u skladu sa Lokalnim planom za upravljanje otpadom Beograda.
Direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju, Stevan Blagojević smatra da spalionice đubreta, ako su dobro urađene, predstavljaju moguće rešenje za otpad.
"Ono što može biti problem je da se od tone đubreta izdvaja tona ugljen-dioksida, koji utiče na efekat staklene bašte i globalnog zagrevanja, "rekao je Blagojević.
Gradska vlast rečeno je na tribibini u organizaciji Inicijative, rešenje vidi upravo u izgradnji spalionice za otpad u saradnji sa privatnim partnerom.
Istovremeno ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan smatra da nemamo dovoljno sredstava da bismo mogli sami da rešimo problem upravljanja otpadom, te da nam je potreban novac sa strane.
"Model koji to omogućava, a da mi ne izgubimo kontrolu nad resursom, jeste model javno-privatnog partnerstva, da pronalazimo strane partnere koji su spremni da imaju korist od toga", rekao je Trivan.