Šta su kratkoročni i srednjeročni ciljevi Srbije, da li je gotovo sa politikom proširenja, kako je ocenjen region Zapadnog Balkana u godišnjem izveštaju Evropske komisije - to su samo neke od tema o kojima se razgovaralo na okruglom stolu o (re)balkanizaciji Zapadnog Balkana.
Uz podsećanje da je za otvaranje svakog poglavlja potrebna saglasnost svake države članice EU, šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević danas je istakla da je cilj da se do kraja godine otvore još tri pregovaračka poglavlja.
Govoreći na konferenciji o (re)balkanizaciji Zapadnog Balkana, ona je izjavila da svaka država članica posebno ocenjuje uspeh države kandidata, najčešće u skladu sa sopstvenim interesima, zbog čega dolazi do bilateralnih problema, dodala je Miščević:
"U interesu Srbije, i to je jedan od razloga mojih razgovora u Berlinu, je da do kraja godine otvorimo tri pregovaračka poglavlja. Ali ne bih volela da samo ovo pitanje otvaranja poglavlja zamagli set izazova pred kojima se suočavamo. Srednjoročni cilj nam je kako uspešno proći kroz 2017-tu. Apsolutno se slažem – jedna od dosta teških godina."
Govoreći o EU i Zapadnom Balkanu, Miščević je rekla da je kroz godišni izveštaj data siva slika regiona, čime se pružaju argumenti onima koji kažu da treba sačekati sa daljim razgovorima o politici proširenja jer je potrebno da se EU prvo bavi svojim porodičnim problemima. To je potpuno pogrešan pristup, rekla je Miščević:
"Jer, ako opet pogledate kroz godišnji izveštaj dalje, ili dublje od samo opštih ocena, vi ćete videti da iza te sive slike ide uvek “ali”. Određeni napredak, primetno pomeranje, usvajanje zakona, kreiranje institucija u svakoj od oblasti koje su uzete kao primer."
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović ocenio je da je proces proširenja formalno ostao isti, ali da je suštinski drugačiji zbog okolnosti koje su se desile. Kako je rekao, ekonomska kriza je ostavila duboke posledice, pitanje migranata podelilo je društva unutar EU, a nova je okolnost i Bregzit. A među glavnim pitanjima u regionu koja u ovom trenutku nisu rešena, Svilanović je naveo funkcionalnost BiH i odnose Beograda i Prištine.
Opširnije o skupu "(Re)balkanizacija Balkana" možete čitati ovde.