Makedonija i misteriozna veza srpskih bezbednjaka sa Rusima

Policajci oko zgrade Sobranja u Skoplju posle protesta 27. aprila 2017.

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) nedavno je došla do dokumenta makedonskih obaveštajnih službi koji pokazuju da ruske službe "kroz subverzivnu propagandu i obaveštajne aktivnosti" već godinama rade na izolaciji Makedonije i ostalih zemalja u regionu, a navodno pokazuju i napore srpske Bezbednosno-informativne agencije (BIA) u promociji proruske politike u toj zemlji. Transkripti dokumenata pokazuju dve bitne stvari koje su do sada bili samo nagađanja - da Rusija ozbiljno radi na destabilizaciji regiona, a da srpska služba pomaže ove napore, što za ovdašnje analitičare nije ništa novo.

"Ono što je za nas u Srbiji najzanimljivije jesu, naravno, podaci o ponašanju naše službe. Veza sa Rusima je najmisterioznija. Iako ima puno detalja o tome kako Rusi operišu u Makedoniji, nema mnogo o njihovoj saradnji s našom službom - mada se jasno vidi saradnja i isti ciljevi, podrška Gruevskom i širenje proruske propagande. Možda se ne zna više o tome jer, kako piše u dokumentaciji, Rusi koordinišu akcije iz Beograda. U srpskoj prestonici je očigledno rešenje misterije odnosa naših službi sa njihovim," kaže Stevan Dojčinović, urednik istraživačkog portala KRIK.

Vlade Radulović, izvršni direktor Atlantskog saveta objašnjava da obaveštajne i bezbednosne službe, zbog svoje specifinosti rada, ne bi smele da budu ni pod čijim uticajem, već da rade za interese sopstvene države.

"U tom smislu verujem da su naše službe izuzete od spoljašnjih uticaja i da im uspešno odolevaju. Ipak ukoliko i postoje određene struje ili što je još skandaloznije, zakulisne veze između pripadnika domaćih i stranih službi, onda je to pitanje pre svega za naš bezbednosni aparat i zvanične državne institucije," kaže Radulović za Glas Amerike.

Institut za evropske poslove sproveo je istraživanje o kapacitetima Odbora za kontrolu službi bezbednosti, i analizirao sastav i ovlašćenja ovog parlamentarnog odbora u smislu kontrole (ne)zakonitog prisluškivanja građana i privatnih kompanija. U istraživanju koje je trajalo više od godinu dana, zaključak je da Odbor nema mogućnosti za efikasnu i efektivnu kontrolu službi bezbednosti. Bezbednosno-informativna i Vojnobezbednosna agencija, koje su bile predmet ovog istraživanja, ne žele da budu odgovorne za svoj rad. Nepostojanje civilne kontrole od strane parlamenta, kao i nepoštovanje odluka nezavisnih regulatornih tela od strane službi bezbednosti je zabrinjavajuće. Službe čiji delovi su učestvovali u državnim zločinima, ubistvu novinara, premijera Đinđića, Ivana Stambolića, i koje nikada nisu do kraja reformisane danas su samo pod punom političkom kontrolom što izaziva zabrinutost, navodi se u saopštenju Instituta.

Pitanje umešanosti srpskih obaveštajnih službi u političku situaciju u Makedoniji otvorilo se kada je obelodanjeno da je Goran Živaljević, oficir za vezu BIA pri ambasadi u Skoplju, bio prisutan kada su pristalice bivšeg premijera Nikole Gruevskog upale u Sobranje i napale, između ostalih i sadašnjeg premijera, Zorana Zaeva. Prema pisanju KRIK-a, makedonska kontraobaveštajna služba je od 2015. pratila Živaljevićeva jer je navodno radio na tome da omete evropske integracije Makedonije.

"Ako je suditi po dostupnim informacijama, ali i događajima sa terena, osnovni cilj Rusije je da ovaj region, pa i samu Makedoniju, drži što dalje od procesa evro-atlantskih integracija stvarajući jednu specifičnu “vojno neutralnu oblast” na Balkanu, koju bi činile Makedonija, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora. Ipak, kako je Crna Gora uspela da se otrgne pritisku i postane punopravna članica NATO, a situacija sa Srbijom i BiH (zbog Republike Srpske) je poznata, Makedonija ostaje najslabija karika “balkanskog lanca”. Dakle, ključni interes je konkretan: Makedonija van NATO i EU," kaže Radulović.

On dodaje da ovu situaciju možda najbolje ilustruje i navodna izjava jednog visokog ruskog diplomate, koji je nedavno upozorio da se Makedonija može suočiti sa ozbiljnim posledicama ako ne podrži ovu ideju i pre svega nastavi put punopravnog članstva u NATO.

"Druga značajna stvar je to što smo saznali da se država preko službi mešala u unutrašnje stvari susedne drzave, s kojom treba da imamo dobre odnose. Očigledno da je srpski model novinarstva, u kojem kontrolisani mediji vode brutalne kampanje protiv opozicije i nezavisnih novinara, neko pokušao da "proda" i u Makedoniji. Ovde, BIA i naši novinari su dali otvorenu podršku Gruevskom koji je uništavao demokratiju i institucije u Makedoniji. Gruevski je na kraju izgubio, a mi smo se kao država, otkrićem o našem mešanju, samo osramotili," navodi Dojčinović.

On kaže da smo u dokumentima koji su "procureli" iz Makedonije videli dokaze za ono što se odavno veruje - da srpska služba sarađuje i kontroliše novinare. Transkripti i izveštaji pokazuju jasno kako agent BIA koordinira susrete, brifovanja za poznatog domaćeg novinara, kaže urednik KRIKA.

"Odavno postoji opsesija koju domace sluzbe imaju prema novinarima, koje često, mimo pravila, prisluškuju i prate u Srbiji. Informer je tako objavljivao podatke koje je BIA sakupila o meni i Kriku," objašnjava Dojčinović.

Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi kaže da u bezbednosnim službama u Srbiji postoji neopravdani strah od odgovornosti.

"Cilj postojanja BIA, VBA i drugih službi je bezbednost i očuvanje slobode svih građana Srbije. U tom smislu, otpor koje službe pružaju mora se slomiti demokratskom civilnom kontrolom, pre svega kroz parlament, vladu i nezavisna tela, a onda kroz civilno društvo. Samo tako možemo biti sigurni da službe neće biti korišćene za ubistva novinara, političkih protivnika i razračunavanja sa neistomišljenicima,“ navodi Beširi.

.