Region pratio prenos iz Haga

Televizijski prenos prvog pojavljivanja Ratka Mladića pred Haškim tribunalom praćen je u regionu sa velikom pažnjom, i pomešanim osećanjima.

Dvadesetak majki žrtava masakra u Srebrenici pratilo je prenos početka sudjenja Raku Mladiću u memorijalnom centru Potočari. Jedini sin Sabahete Fejzić imao je 17 godina kada je ubijen u Srebrenici.

„Osećam se jako teško, ali zaista dobro je što je Mladić u Hagu, mada sumnjam u ishod njegove presude zato što će se to jako odužiti, ali ja mu želim da bude zdrav i da dočeka presudu i da mu se presudi za ono što je učinio.“

Hatidža Memedović, koja je izgubila muža i dva sina, postavila je pitanje zašto Mladić nije izručen ranije.

„Kada je ubijao našu djecu, goloruku, golobradu i sav narod goloruk tada se postavio kao heroj, što nije herojski odgovarao, što su čekali da ga isporuče polu-mrtvog…"

Ona ističe da je sudjenje u Hagu važno zbog onih koji poriču genocid u Srebrenici, i da je važno zbog prošlosti, ali i budućnosti.

„Najžalosnije što je ostao taj zlikovac na slobodi toliko vremena i zatrovao mlade, mladi su zadojeni tolikom mržnjom, kada sam pogledala proteste to je stvarno zabrinjavajuće i za region i za Evropu i za svet.“

Na drugoj strani, neki gradjani Republike Srpske su izrazili podršku Mladiću, i dalje uvereni da je branio svoj narod, baš kao i bosanski i hrvatski vojni komandanti.

„General Ratko Mladić će uvek ostati heroj u našim srcima kao osoba koja se borila protiv nekog novog Jasenovca i hvala mu na tome“,kaže Mladen Mandić sa Pala.

„16 godina nakon rata u BiH i dalje smo svedoci da ovde postoje tri istine i tri laži. Haški sud je politički sud za sve narode ovde, samo zavisi kome se kako sudi“, ocenjuje jedan gradjanin Banjaluke.

U Sarajevu je prenos sudjenja praćen na video bimovima u centru grada. Na trgu kod ratnog spomenika sa imenima 1,400 dece poginule za vreme opsade Sarajeva, Sabahudin Dautbašić govori o ličnoj tragediji izražavajući nadu da se takavi dogadjaji nikada više neće ponoviti.

„Svakog petka sam tu, svaki dan kad naidjem ovde prolazim pored spomenika deci, spomenika svom sinu koji je poginuo, koji nikom ništa nije zgrešio, imao je samo devet godina. Moja sestra je izgubila svog sina 15 dana kasnije, cela porodica je toliko izgubila...“

U Beogradu, neki gradjani su izrazili saosećanje prema Mladiću dok su drugi ocenili da pravda mora da se zadovolji.

„Tužno mi je da gledam tog čoveka, bez obzira na to šta mislim o svemu, saosećam sa njim i volela bih da nije u takvoj poziciji“, rekla je jedna Beogradjanka.

„Žao mi je, ali neka, ipak je valjda pravda neka, nešto će da urade", ocenio je jedan njen sugradjanin.