Medjunarodni monetarni fond je obećao da će Ukrajini dati zajam u vrednosti izmedju 14 i 18 milijardi dolara. U medjuvremenu, Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se odbacuje referendum na Krimu.
Generalna skupština UN je usvojila neobavezujuću rezoluciju kojom se referendum o aneksiji Krima proglašava nelegalnim i iskazuje podrška teritorijalnom integritetu Ukrajine. Kijev je danas dobio i finansijsku podršku – MMF je obećao Ukrajini kredit u iznosu od 14-18 milijardi dolara, pod uslovom da sprovede korenite strukturne reforme.
Posle kredita MMF-a, uz druge doprinose međunarodne zajednice, Ukrajina će u naredne dve godine dobiti ukupno 27 milijardi dolara, ali se od Kijeva očekuje da, zauzvrat, sprovede veoma teške reforme. Međutim, ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk poručio je u parlamentu da se, bez mera štednje koje zahteva MMF, Ukrajina nalazi na ivici “ekonomskog i finansijskog bankrostva”.
“Ukrajinska vlada neće dozvoliti bankrotstvo ove zemlje. Zato smo došli u parlament sa ovim paketom veoma nepopularnih i teških reformi koje je trebalo sprovesti ne juče ili prekjuče, nego pre 20 godina”.
Tokom posete Italiji, američki predsednik Barak Obama ocenio je da je zajam MMF-a Ukrajini “značajan”, a da ukrajinski zvaničnici imaju priliku da pokažu veliku hrabrost i dalekovidost, sprovodeći reforme koje će pomoći Kijevu da ojača svoju ekonomiju. On je dodao da se SAD i Evropska unija i dalje nadaju da će se Rusija opredeliti za diplomatiju i pomoći da kriza oko Krima bude rešena na miran način.
Oba doma američkog Kongresa danas su usvojila svoje verzije zakona kojim se Ukrajini daje zajam od milijardu dolara. Tom merom se formalno uvode sankcije protiv nekih od najbližih saradnika ruskog predsednika Putina. Dve verzije treba da budu usklađene pre nego što ih potpiše predsednik Obama.
Generalna skupština UN danas je usvojila neobavezujuću rezoluciju kojom se potvrđuje teritorijalni integritet Ukrajine, a referendum koji je doveo do ruske aneksije Krima naziva nelegalnim. Za rezoluciju, u kojoj nema direktnog pominjanja Rusije, glasalo je 100 od 193 članice Generalne skupštine, dok je 11 glasalo protiv, a 58 zemalja, među kojima je i Kina, bilo je uzdržano.
Ambasador EU u UN Tomas Mejr-Harting naglasio je da Unija ne priznaje referendum, koji predstavlja jasno kršenje ukrajinskog Ustava, dok je ambasador SAD Samanta Pauer ocenila da sve zemlje podržavaju ideju samoopredeljenja, ali je dodala da je Rusija upotrebila svoju vojsku da izvrši aneksiju Krima.
Pre glasanja, vršilac dužnosti ukrajinskog šefa diplomatije Andrij Deščicija poručio je da je da glas za rezoluciju označava glas za Povelju UN-a.
“Posle dve nedelje vojne okupacije, integralni deo Ukrajine na silu je pripojila država koja se prethodno sama obavezala da će garantovati nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet moje zemlje, u skladu sa Budampeštanskim sporazumom. U pitanju je zemlja koja je jedna od stalnih članica Saveta bezbednosti i čija je primarna dužnost očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti. Ta agresija je bila pažljivo sračunata da se dogodi u vreme dok je Ukrajina formirala novu vladu”.
S druge strane, ruski ambasador Vitalij Čurkin rekao je da je na referendum u Krimu ogromna većina građana glasala za ponovno ujedinjenje sa Rusijom.
“Pozivamo sve da poštuju taj dobrovoljni izbor, baš kao što je Rusija uradila. Rusija nije mogla da odbije stanovnike Krima u zahtevu da podrži njihovo pravo na samoopredeljenje i zadovoljavanje njihovih dugogodišnjih težnji”.
Iako je rezolucija neobavezujuća, zapadne diplomate ističu da ona šalje snažnu političku poruku da Rusija nema širu podršku kada je reč o pitanju Krima.
U međuvremenu, bivša ukrajinka premijerka Julija Timošenko najavila je da će se kandidovati na predsedničkim izborima 25. maja. Timošenko, koju je tesnom većinom glasova pobedio Viktor Janukovič na izborima 2010, uhapšena je 2011. godine zbog zloupotrebe službenog položaja i tek nedavno je puštena iz zatvora.
“Nijedan od ukrajinskih političara, koji se kandiduju za predsednika ne razume nivo bezakonja u ovoj zemlji i zbog toga niko ne želi da okonča to stanje tako očajnički kao ja”, poručila je Julija Timošenko.
Ona je obećala da će, ako bude izabrana za predsednicu, stvoriti snažniju ukrajinsku armiju rekavši da se nada da će moći da povrati Krim od Rusije.
Posle kredita MMF-a, uz druge doprinose međunarodne zajednice, Ukrajina će u naredne dve godine dobiti ukupno 27 milijardi dolara, ali se od Kijeva očekuje da, zauzvrat, sprovede veoma teške reforme. Međutim, ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk poručio je u parlamentu da se, bez mera štednje koje zahteva MMF, Ukrajina nalazi na ivici “ekonomskog i finansijskog bankrostva”.
“Ukrajinska vlada neće dozvoliti bankrotstvo ove zemlje. Zato smo došli u parlament sa ovim paketom veoma nepopularnih i teških reformi koje je trebalo sprovesti ne juče ili prekjuče, nego pre 20 godina”.
Tokom posete Italiji, američki predsednik Barak Obama ocenio je da je zajam MMF-a Ukrajini “značajan”, a da ukrajinski zvaničnici imaju priliku da pokažu veliku hrabrost i dalekovidost, sprovodeći reforme koje će pomoći Kijevu da ojača svoju ekonomiju. On je dodao da se SAD i Evropska unija i dalje nadaju da će se Rusija opredeliti za diplomatiju i pomoći da kriza oko Krima bude rešena na miran način.
Oba doma američkog Kongresa danas su usvojila svoje verzije zakona kojim se Ukrajini daje zajam od milijardu dolara. Tom merom se formalno uvode sankcije protiv nekih od najbližih saradnika ruskog predsednika Putina. Dve verzije treba da budu usklađene pre nego što ih potpiše predsednik Obama.
Generalna skupština UN danas je usvojila neobavezujuću rezoluciju kojom se potvrđuje teritorijalni integritet Ukrajine, a referendum koji je doveo do ruske aneksije Krima naziva nelegalnim. Za rezoluciju, u kojoj nema direktnog pominjanja Rusije, glasalo je 100 od 193 članice Generalne skupštine, dok je 11 glasalo protiv, a 58 zemalja, među kojima je i Kina, bilo je uzdržano.
Ambasador EU u UN Tomas Mejr-Harting naglasio je da Unija ne priznaje referendum, koji predstavlja jasno kršenje ukrajinskog Ustava, dok je ambasador SAD Samanta Pauer ocenila da sve zemlje podržavaju ideju samoopredeljenja, ali je dodala da je Rusija upotrebila svoju vojsku da izvrši aneksiju Krima.
Pre glasanja, vršilac dužnosti ukrajinskog šefa diplomatije Andrij Deščicija poručio je da je da glas za rezoluciju označava glas za Povelju UN-a.
“Posle dve nedelje vojne okupacije, integralni deo Ukrajine na silu je pripojila država koja se prethodno sama obavezala da će garantovati nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet moje zemlje, u skladu sa Budampeštanskim sporazumom. U pitanju je zemlja koja je jedna od stalnih članica Saveta bezbednosti i čija je primarna dužnost očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti. Ta agresija je bila pažljivo sračunata da se dogodi u vreme dok je Ukrajina formirala novu vladu”.
S druge strane, ruski ambasador Vitalij Čurkin rekao je da je na referendum u Krimu ogromna većina građana glasala za ponovno ujedinjenje sa Rusijom.
“Pozivamo sve da poštuju taj dobrovoljni izbor, baš kao što je Rusija uradila. Rusija nije mogla da odbije stanovnike Krima u zahtevu da podrži njihovo pravo na samoopredeljenje i zadovoljavanje njihovih dugogodišnjih težnji”.
Iako je rezolucija neobavezujuća, zapadne diplomate ističu da ona šalje snažnu političku poruku da Rusija nema širu podršku kada je reč o pitanju Krima.
U međuvremenu, bivša ukrajinka premijerka Julija Timošenko najavila je da će se kandidovati na predsedničkim izborima 25. maja. Timošenko, koju je tesnom većinom glasova pobedio Viktor Janukovič na izborima 2010, uhapšena je 2011. godine zbog zloupotrebe službenog položaja i tek nedavno je puštena iz zatvora.
“Nijedan od ukrajinskih političara, koji se kandiduju za predsednika ne razume nivo bezakonja u ovoj zemlji i zbog toga niko ne želi da okonča to stanje tako očajnički kao ja”, poručila je Julija Timošenko.
Ona je obećala da će, ako bude izabrana za predsednicu, stvoriti snažniju ukrajinsku armiju rekavši da se nada da će moći da povrati Krim od Rusije.