Obezbeđivanje adekvatne pristupačnosti javnim ustanovama u Srbiji proces je koji je u toku i u njemu su napravljeni pomaci, ali i dalje u velikom broju slučajeva pristupačnost domovima zdravlja, filialama PIO fonda, centrima za socijalni rad, školama i organima lokalne samouprave nije dobra, za šta razloge pre svega treba tražiti u slabom shvatanju potrebe obezbeđivanja pristupačnosti i u pukom ispunjavanju propisanih normi, rečeno je na predstavljanju Posebnog izveštaja Zaštitnika građana 'Pristupačnost za sve'" u beogradskom Medija centru.
U pisanoj analizi obuhvaćeno je 26 opština u Srbiji, a prema rečima pomoćnice generalnog sekretar Zaštitnika građana, Tanje Dlesk, pomenute institucije nisu dovoljno pristupačne za osobe koje imaju neku vrstu invaliditeta.
Govoreći o domovima zdravlja, ona je rekla da se vidi trud uprava tih institucija da urade šta se može uraditi i da obezbede što bolju pristupačnost. Međutim, domovi zdravlja su često u višespratnicama, postavljanje liftova je preskupo, pa delovi službe na višim spratovima ostaju potpuno nepristupačni osobama sa invaliditetom, kaže Dlesk.
"Najveću prepreku pristupačnosti predstavlja sama percepcija pojma pristupačnosti. Najveći broj zaposlenih u ovim ustanovama misli da to što su pružili uslugu korisniku i što im ona nije uskraćena predstavlja dovoljnu kompenzaciju za to što mu nisu pristupačni - ali i tako taj problem postoji, zanemaruju se osobe sa invaliditetom i starija lica i sprečava se njihova puna inkluziju", rekla je Dlesk.
Filijale PIO fonda, iako ponajpre imaju posla sa starim i bolesnim licima, veoma su slabo pristupačne osobama sa invaliditetima, dok se socijalne službe neretko nalaze u potpuno neadkevatnim prostorima, sa slabom pristupačnošću, kazala je ona i dodala da sankcije često nisu dovoljne.
Dlesk je naglasila da ne zna za slučaj kada je neka od sankcija primenjena na terenu, kao i da su kazne od 300.000 dinara neadekvatno male, te da se nesavesnim inestitorima nekad više isplati da plate kaznu nego da ispune zakonske obaveze i obezbede pristupačnost.
Takođe, pristupanost je neretko odrađena samo da bi se ispunila zakonska obaveza, ali ne i da bi zaista imala funkciju. Tako na primer, događa se da su rampe za prilaz invalidskim kolicima ili pod većim nagibom od predviđenog, ili je materijal od kog su izrađene previše klizav, ili su rukohvati previsoko postavljeni.
Zamenica zaštitnika građana Gordana Stevanović rekla je da lokalne samouprave kao problem često ističu to što nemaju dovoljno finansijskih sredstava, što ipak nije uvek glavna prepreka. "Nekada je mnogo bitnije da imamo svest da nešto treba da uradimo i da krenemo u jednom pravcu, pa ćemo jednu po jednu oblast da uredimo", rekla je Stevanović.
Zamenica direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Sandra Nedeljković rekla je da je do sada u potpunosti rekonstruisano 193 objekta, u toku je rekonstrukcija 62, a za 86 objekta radi se projektna dokumentacija.
Vidan Danković iz Udruženja za reviziju pristupačnosti je pozvao lokalne samouprave da rade na edukaciji zaposlenih i primetio da se nedovoljno ulazi u princip i suštinu ostvarnivanja pristupačnosti, već da se gleda samo da se primene neke propisane norme.
Tokom konferencije je naglašeno je da se pristupačnost u društvu ne odnosi samo na obezbeđivanje adekvatnog fizičkog pristupa objektima, već i na obezbeđivanje dovoljno pristupačnosti u smislu komunikacija i informisanosti, ponajpre preko televizijskog sadržaja na znakovnom jeziku, kao i knjiga štampanih na Brajevom pismu.