Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo je bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića optužbi za ratne zločine u BiH i Hrvatskoj.
Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo je danas po svim tačkama optužnice bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića, koji je zbog ratnih zločina u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj prvostepenom presudom bio osuđen na 27 godina zatvora.
U septembru 2011, prvostepeno veće Tribunala osudilo je generala Perišića zbog pomaganja i podržavanja artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske 1993-95 i ubistva oko 7.000 Muslimana i premeštanja stanovništva Srebrenice u julu 1995. godine.
Žalbeno veće prihvatilo je žalbu Perišića na svih 13 tačaka optužnice, konstatujući da nije utvrđeno, van razumne sumnje, da je Perišić sprovodio specifične akte pomoći, ohrabrivao i davao moralnu podršku počiniocima određenih zločina, koje su počinili pripadnici Vojske Republike Srpske u Sarajevu i Srebrenici.
Perišić je bio osudjen i zato što nije sprečio i kaznio počinioce raketnih napada na Zagreb u maju 1995, u kojem je poginulo sedam civila, na osnovu nalaza da je imao efektivnu komandu i kontrolu nad vojskom Republike Srpske Krajine.
Žalbeno veće je zaključio da, iako, postoje dokazi da je Perišić imao kontrolu nad vojnicima JNA, drugi dokazi pokazuju da nije imao efektivnu kontrolu nad počiniocima zločina i bombardovanja Zagreba.
Optužnica protiv Perišića je podignuta u februaru 2005. godine, a objavljena 7. marta iste godine, kada se Perišić dobrovoljno predao. Odluka haškog žalbenog veća je konačna u procesu protiv Perišića.
U septembru 2011, prvostepeno veće Tribunala osudilo je generala Perišića zbog pomaganja i podržavanja artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske 1993-95 i ubistva oko 7.000 Muslimana i premeštanja stanovništva Srebrenice u julu 1995. godine.
Žalbeno veće prihvatilo je žalbu Perišića na svih 13 tačaka optužnice, konstatujući da nije utvrđeno, van razumne sumnje, da je Perišić sprovodio specifične akte pomoći, ohrabrivao i davao moralnu podršku počiniocima određenih zločina, koje su počinili pripadnici Vojske Republike Srpske u Sarajevu i Srebrenici.
Perišić je bio osudjen i zato što nije sprečio i kaznio počinioce raketnih napada na Zagreb u maju 1995, u kojem je poginulo sedam civila, na osnovu nalaza da je imao efektivnu komandu i kontrolu nad vojskom Republike Srpske Krajine.
Žalbeno veće je zaključio da, iako, postoje dokazi da je Perišić imao kontrolu nad vojnicima JNA, drugi dokazi pokazuju da nije imao efektivnu kontrolu nad počiniocima zločina i bombardovanja Zagreba.
Optužnica protiv Perišića je podignuta u februaru 2005. godine, a objavljena 7. marta iste godine, kada se Perišić dobrovoljno predao. Odluka haškog žalbenog veća je konačna u procesu protiv Perišića.