U finišu predizborne kampanje, premijer Srbije i kandidat za predsednika koji ubedljivo vodi po svim anketama, Aleksandar Vučić, nekoliko dana nakon posete Nemačkoj zaputio se u Rusiju, gde se sastao sa predsednikom te zemlje, Vladimirom Putinom. Putin je Vučiću poželeo sreću na predstojećim izborima, a analitičari u Srbiji i svetu daju procene da li je reč o sve većem prisustvu Rusije u Srbiji, popunjavanju "rupa" koje su nastale usporavanjem evrointegracija, taktiziranjem ili pokušajem da srpska diplomatija i dalje sedi "na dve stolice".

Posle sastanka sa Putinom, Vučić je rekao da je ruskom predsedniku ponovio stav da Srbija želi da sačuva vojnu neutralnost. Vučić je rekao i da je ruskom predsedniku izneo stav da su mir i stabilnost od presudnog značaja za Srbiju, a Putin je želeo da čuje šta Vučić misli o događajima u Makedoniji, Bosni i Hercegovni i Crnoj Gori.

Velike sile ponovo odmeravaju snagu na ovim prostorima, zbog čega je sasvim logično što je situacija u regionu bila tema o kojoj je najduže razgovarao sa Putinom, rekao je Vučić po povratku u zemlju.

"Rekao sam da postoji opasnost i stalni pritisak i unutar mnogih zemalja pojedinačno u regionu, a takođe da nema sumnje da postoji i prisustvo različitih spoljnih faktora s različitim uticajima i različitim interesima", rekao je Vučić za Pink televiziju.

U razgovoru s Putinom je, kaže, baš zbog takve situacije, izrazio bojazan za stabilnost u regionu.

Upitan šta je na to rekao Putin, srpski premijer je rekao da je uglavnom ponovio nešto što bi bio usaglašeni stav ruskog rukvodstva po tom pitanju. "Mislim da su veoma zabrinuti i to bih mogao da objasnim na način da koliko zapadne sile podržavaju vladu Zaeva i albanskih partija, toliko mi se čini da ruski predsednik nije na toj strani", ocenio je Vučić.

Za srpskog ministra rudarstva i energetike, SPS-ovog Aleksandra Antića, saradnja sa Rusijom je za Srbiju i u ekonomskom, i u političkom smislu, i sa stanovišta odbrambene sposobnosti "kapitalno značajna".

"Rusija počinje da stopira evrointegracije Srbije"

Novinar i analitičar Boško Jakšić smatra da je deo novog plana Rusije da Srbiju odvraća od evropski integracija. Ovog puta posle sastanka Vučića i Putina nije bilo izjave da Rusija podržava evropske integracije Srbije, kao što je to bio slučaj prilikom ranijih susreta, primetio je Jakšić za televiziju N1.

On smatra da Rusija priželjkuje da Srbija potraži integracije na drugoj strani i da je premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao da želi samit Evroazijske unije u Beogradu. Jakšić kaže da je pitanje kako će EU reagovati na to i dodaje da neće proći neopaženo, iako je EU zauzeta svojim krizama.

"Kao odgovor na približavanje NATO granicama Rusije, Putin je odabrao politku ‘mi ćemo vama da pokažemo da možemo da destabilizujemo druge regione’, i to je odgovor Rusije. Rusija se ponaša agresivnije nego ranije i pokazuje da može da bude uspešna. Veoma je angažovana u Makedoniji, sada je jako zanima da bivša vlast ostane u sedlu, prodor u Srbiju je više nego evidentan, uticaj Rusije u regionu raste, moskovska banka je angažovana za spasavanje Agrokora, njihov uticaj je bio sveden na gas a sada je to razuđena diplomatija, koriste se razna sredstva", rekao je Jakšić.

On smatra da odnosi Srbije i Rusije idu uzlaznom putanjom i da bi Putin morao da bude zadovoljan.

"Pre dve godine je ruska televizija kritikovala Vučića i vladu zbog dogovora sa firmom Tonija Blera, prošle godine je Putin tražio da u srpsku vladu uđu ljudi koji će promovisati rusko srpsku saradnju, sada imamo posetu koja pečatira saradnju, u meri koja izaziva zabrinutost na zapadu".

Jakšić kaže da se malo zna o efektima sastanka Putina i Vučića, koji nisu izneli mnogo detalja po završetku.

"Mnogo je više retorike nego praktičnih koraka, mnogo puta smo dobijali obećanja od Rusije od kojih nije bilo ništa“, podseća Jakšić. „Broj migova biće veći od broja ruskih kompanija koje ulažu u Srbiju".

Na dve stolice

Dok traju pregovori sa EU, Srbija će imati argument da ne mora da uskladi politiku sa politikom EU, koja je uvela sankcije Rusiji, kaže Jakšić. Kada se poglavlja zatvore, imaćemo mnogo više obaveza i diplomatija će biti na ispitu, dodao je.

"Ova naša pozicija i EU i Rusija podseća me na formulu i Kosovo i EU, vidimo da ta formula bledi vremenom, ova formula ne zavisi od Beograda već od toga kako će se razvijati globalni odnosi. Ukoliko se nastavi sukob SAD-Rusija, ta pozicija je neodrživa jer u atmosferi konftontacije i jedna i druga strana će tražit svsrstavanje".

Govoreći o trci u naoružavanju u regionu, Jakšić je rekao da to ne vodi ničemu, sem finansijskog isrpljivanja zemalja koje inače ne stoje dobro.

"Ako imamo u vidu da je NATO vojni zaštitnik EU, onda je jasno da nabavke oružja izazivaju zabrinutost u Briselu, region je uleteo u mini trku u naoružavanju, Amerika je dala rakete Hrvatskoj, ovo je naš odgovor, koji ne vodi ničemu sem finansijskog iscrpljivanja zemalja koje ne stoje dobro. 200 miliona su ozbiljne pare, a premijer otvara firme u koje je uloženo tri miliona. Meni se ne dopada ulaganje u oružje, mislim da postoje mnogo preče stvari", zaključio je Jakšić.

Susret Vladimira Putina i Aleksandra Vučića u Moskvi

I analitičari sa kojima je razgovarao Dojče vele takođe smatraju da će Beograd nastaviti politiku balansiranja, koja u ovom trenutku više odgovara i Briselu. Nedeljni izbori, smatraju, neće ništa promeniti.

Prošle sedmice su nemački mediji odreda preneli izjavu izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvida Makalistera koji je za list Velt rekao da "Rusija u Srbiji sledi politiku namerne destabilizacije“, te pokušava da izvrši "masivan uticaj na medije, deo političara kao i na civilno društvo“.

Stručnjaci sa kojima je razgovarao DW taj uticaj ne vide – bar ne u neuobičajenoj meri, niti u većoj meri nego što uticaj vrši i Zapad i podsećaju da je Vučić u okviru svoje funkcionerske kampanje nedavno obišao i Angelu Merkel.

Pavel Kandelj iz Evropskog instituta Ruske akademije nauka smatra, pak, da priča o ruskoj pretnji Balkanu "nema nikakve veze sa realnošću".

Uvelikoj meri su ruski interesi u Srbiji ograničeni i uslovljeni interesima energetskih kompanija. "Između 60 i 70 odsto trgovine Srbije odvija se sa državama Evropske unije, a oko šest do sedam odsto sa Rusijom. Sličan je odnos u investicijama, bankarskom sektoru ili medijima“, ukazuje Kandelj za DW.

Kandelj smatra da priča o ogromnom ruskom uticaju odgovara svim stranama u ovom trenutku. "Brisel time skreće pažnju sa sopstvenih problema. Balkanskim liderima dođe zgodno da podstaknu zamrli proces evrointegracija porukom 'ako nas vi nećete, imamo adresu na koju ćemo se javiti'. Moskvi je to opet zgodno, jer cela priča deluje kao priznanje ruske moći."

Prorusko raspoloženje

DW podseća na istraživanje Nove srpske političke misli, prema kojem je zabeležen blagi porast podrške evrointegracijama za koje ipak nema natpolovične većine (48 odsto za, 39 odsto protiv). S druge strane na, doduše nedefinisano pitanje "Da li podržavate savez Srbije sa Rusijom", dve trećine ispitanika reklo je "da“, a svega petina "ne".

Pavel Kandelj stoga govori o "značajnom simboličkom kapitalu“ koji Rusija ima u Srbiji. "Sve srpske stranke, pa čak i iz suprotstavljenih tabora, razumeju da moraju da odu u Moskvu i naprave selfi s Putinom ako hoće da imaju uspeha na izborima. To je zakonomernost", kaže on. Ipak on dodaje da, uz sve simpatije prema Rusiji, ljudi masovno glasaju za Vučića, a ne za partije i kandidate koji se otvoreno definišu kao proruski.

EU ostavlja vakuum

Dušan Reljić iz berlinske Fondacije "Nauka i politika“ smatra da Moskva ispunjava prostor koji sve više zjapi slabljenjem pozicije EU u Srbiji. Ukočeno proširenje EU – pogotovo posle finansijske krize i Bregzita – na to ima najviše uticaja. Ali tu je i migrantska kriza koja tutnji preko teritorije Srbije. "Protok migranata ide iz članica EU, Bugarske i Grčke, ka Srbiji. I tamo često zastaje. Srpski građani su ubeđeni da nema odgovarajuće podrške od strane EU."

Reljić ipak veruje da će podrška Evropske unije među građanima Srbije opet porasti, ukoliko se konjuktura integracija promeni i Beograd priđe bliže članstvu u EU. No, to se verovatno neće desiti ubrzo, zbog čega se ne očekuju nikakve posebne promene ako Vučić postane predsednik. "Srbija će nastaviti sa politikom balansiranja", zaključuje Kandelj za DW, "ali taj balans nije u rusku, već u briselsku korist".