Američka svemirska agencija, NASA privodi kraju dvanaestomesečni period, koji je u poslednjih više od 10 godina bio jedan od najvrednijih - tri misije lansirane su 2014. i dve ovog meseca – jedna početkom godine i peta krajem januara. Instrumenti koji su poslati u orbitu su fokusirani na sisteme vitalne za održavanje života na Zemlji i na to kako oni reaguju na sve topliju planetu.
Sa najnovijim sondama, broj NASA-inih instrumenata za posmatranje Zemlje popeo se na 18.
Prva koja je lansirana u februaru prošle godine, bila je GPM odnosno misija za globalno merenje padavina, kaže naučnik iz NASA-e, Tom Vagner.
“To će poboljšati naše shvatanje padavina. Moći će da meri koliko ima snega u atmosferi i to će nam na kraju pomoći da razumemo kišu”, rekao je Vagner.
Posle GPM-a u orbitu je poslata orbitalna opservatorija za ugljenik ili OCO-2. Vagner objašnjava da je ta misija važna imajući u vidu da su emisije ugljen dioksida, CO-2, glavni uzrok za globalno zagrevanje.
"Jedna od najvažnijih stvari u vezi sa ugljen dioksidom jeste da moramo da znamo odakle dolazi, ali moramo da znamo kuda ide. Da li ga okeani apsorbuju? Da li se oslobađa otapanjem Arktika? I ukoliko želimo da znamo šta će biti sa Zemljom za 50 ili 100 godina, to su procesi koje moramo da razumemo”, objašnjava Vagner.
Takođe tokom protekle godine, dva instrumenta su postavljena na Međunarodnu svemirsku stanicu.
“To je bio prvi put da smo postavili instrumente na Svemirsku stanicu koji su okrenuti ka Zemlji. Svemirska stanica predstavlja tu neverovatnu platformu jer ima, npr. ogromnu snagu”, kaže Vagner.
Jedan instrument se zove "RapidScat". On je fiksiran za spoljašnost Međunarodne svemirske stanice i beleži koliko se brzo vetrovi kreću po površini okeana, i preračunava podatke koji mogu da budu od pomoći pri kreiranju boljih klimatskih modela i vremenske prognoze. Drugi instrument je poznat pod imenom CATS odnosno sistem za transport aerosola i oblaka.
"On će pomoću lasera koji su usmereni nadole da sagleda odnos između zagađivača i drugih čestica i formacija oblaka”, kaže Vagner.
Sledeći satelit koji će biti lansiran je SMAP, tj. aktivna pasivna vlažnost zemlje – čiji će glavni posao biti posmatranje ciklusa vode, koja je presudna za život na planeti. Vagner ističe da će SMAP i drugi instrumenti kontrolisati zdravstveno stanje zemljinih vitalnih sistema.
"Jednostavna činjenica je da je na Zemlji sve povezano. Ukoliko hoćete da je razumete, morate da vršite merenja na sve strane, i neprekidno jer jedino tako možete da dobijete potpuno sliku toga šta se dešava. A sateliti su jedan od najboljih načina za tako nešto”, zaključuje Vagner.
On kaže da ogromna arhiva podataka koje sateliti šalju pomaže meteorolozima i bolje informiše klimatske modele. Podaci NASA-e takođe pomažu poljoprivrednicima i menadžerima resursa da donesu bolje odluke u svetlu globalnog zagrevanja.