NASA je lansirala letelicu sa Floride koja bi trebalo da istraži da li na Jupiterovom satelitu Evropi ima uslova za život, a poseban fokus je na velikom podzemnom okeanu za koji naučnici veruju da se nalazi ispod debelog sloja leda na Evropi.
Svemirski brod Kliper lasiran je iz Kenedi svemirskog centra u Kejp Kanaveralu. Trebalo bi da uđe u orbitu Jupitera 2030. godine pošto za pet i po godina pređe skoro 3 milijarde kilometara.
Lansiranje je bilo planirano za prošlu nedelju, ali je pomereno zbog uragana Milton.
Satelit Evropa, četvrti najveći od 95 Jupiterovih satelita, ima četiri puta manji prečnik od Zemlje. Ali, procenjuje se da okean koji se nalazi ispod sloja leda, sadrži dvostruko više vode nego svi okeani na Zemlji zajedno. Naučnici veruju da je led debljine 15 do 25 kilometara, a da se ispod njega nalazi okean dubine i do 150 kilometara.
Direktor NASA-e Džim Fri rekao je pre lansiranja da svemirska misija neće tragati za živim organizmima na Evropi, iako se taj satelit smatra potencijalnim habitatom živih bića.
"Šta god da otkrijemo na Evropi imaće veliki uticaj na proučavanje astrobiologije i na to kako vidimo naše mesto u univerzumu".
Sandra Koneli, zamenica direktora naučnih misija NASA-e, kaže da naučnici veruju da na Evropi ispod leda postoje uslovi za život.
Među ciljevima misije je i da se izmeri okean ispod površine, kao i da se izmeri debljina leda, da se istraži površina Evrope i vidi da li postoji vodena para koja izbija iz potencijalnih pukotina na ledu.
Ne propustite: NASA našla način da vrati astronaute koji će umesto nedelju dana, u svemiru ostati mesecimaSvemirski brod Kliper će 2031. godine početi da obleće Evropu i planirano je da je za tri godine obleti 49 puta, a najbliže će prići satelitu na 16 kilometara od njegove površine.
Jupiter oko sebe ima magnetno polje koje je oko 20.000 puta jače nego ono oko Zemlje. To magnetno polje sakuplja i pokreće različite čestice i to uzrokuje radijaciju - što bi moglo da ošteti svemirski brod. NASA je letelicu izgradila tako da pokuša da je zaštiti od zračenja.
"Jedan od najvećih izazova za Kliper će biti da uspe da izdrži radijaciju, a da istovremeno ostane dovoljno osetljiv da može da prikuplja podatke", rekla je Koneli.