Od kako je penzionisala svoju flotu šatlova 2011. godine, američka svemirska agencija NASA morala je da se oslanja na ruske svemirske letelice za prevoz astronauta do Medjunarodne svermiske stanice. U medjuvremenu, inženjeri NASA-e razvijaju komponente novog sistema za lansiranje kapsula sa ljudskom posadom daleko izvan niske zemljine orbite – do asteroida pa čak i do Marsa.
U NASA-inom Centru za svemirske letove Džordž Si Maršal u Hantsvilu u Alabami, inženjeri se pripremaju za ključni test pomoćnog motora koji će pomoći glavnoj raketi da savlada Zemljinu gravitaciju. Agencija navodi da je to najveći buster ikada razvijen za neku svemirsku letelicu sa ljudskom posadom.
Sistem za svemirsko lansiranje, skraćeno SLS, sastoji se od glavne rakete i dva pomoćna raketna motora na čvrsto gorivo. Oni će novu kapsulu sa posadom nazvanu “Orion” lansirati u duboki svemir.
Tokom poletanja, motori stvaraju tako veliku buku da zvučni talasi zapravo mogu da oštete letelicu.
Iz tog razloga, drugi inženjeri NASA-e testiraju na umanjenoj maketi SLS-a sistem za suzbijanje zvuka, na bazi vode. Daglas Kaunter je inženjer Sistema za svemirsko lansiranje.
"Ranija iskustva su pokazala da bez ovakvog testiranja na maketama može da dodje do problema sa letelicom, životnom sredinom, komponente mogu da otkažu… zato je ovo od ključnog značaja.”
U jednoj od laboratorija, inženjeri sastavljaju koponente sistmea koji će integrisati i kontrolisati sve delove rakete.
“Ovo je u suštini mozak i nervni sistem rakete. Kompjuteri leta su mozak. Različiti sistemi podataka, podaci iz različitih kutija su na neki način kao vaš nervni sistem – protok ka mozgu”, kaže Kurt Džekson, inženjer sistema za svemirsko lansiranje.
Kongres još nije usvojio budžet za NASA-u za narednu godinu pa agencija pokušava da uštedi novac oslanjajući se na neiskorišćene komponente, kao što su raketni sistemi RS-25 napravljeni za šatlove koji su sada prizemljeni. Menadžer projekta za testiranje motora, Geri Benton, objašnjava:
“Imamo 16 motora RS-25 koji su ostali iz programa šatlova. Budući da su ti motori visoko pouzdani i mogu da se koriste više puta, uspeli smo da ih skinemo i upotrebimo za prva četiri leta SLS-a.”
Poligon za testiranje u Misisipiju napravljen je u eri misija Apolo, ali menadžer projekta Ričard Rau kaže da je dizajniran tako da bude fleksibilan pri testiranju različitih raketnih motora.
“Mi pronalazimo novu upotrebu za deo starog skrukturalnog hardvera – goriva i cevi sistema za hladjenje – da bismo ih adaptirali potrebama jezgra SLS-a.”
Na drugoj lokaciji u Luizijani, radnici su već započeli zavarivanje delova glavne rakete duge gotovo 100 metara. Inženjeri iz NASE i njenog glavnog partnera Boinga morali su da izrade veliki alat za zavarivanje. NASA navodi da je novi Sistem za svemirsko lansiranje dizajniran da bude fleksibilan i za misije sa posadom i teretom.
Testiranje jezgra sistema započeće 2016. a prvo lansiranje je planirano za 2017, iako u raketi neće biti astronauta.