Nataša Srdoč, predsednica Adriatik instituta za javnu politiku, organizacije koja je saradjivala na izradi Indeksa ekonomskih sloboda u svetu, u razgovoru za Glas Amerike razmotrila je delove izveštaja koji se odnose na zemlje jugoistočne Evrope.
Američka fondacija Heritidž, u saradnji sa Vol Strit Džurnalom, danas je u Vašingtonu objavila dvadeseti do sada Indeks ekonomskih sloboda u svetu. Srbija se nalazi na 95. mestu od 186 zemalja sveta, i svrstana je medju „uglavnom neslobodne“ ekonomije, dok je Crna Gora "umereno slobodna", na 68. mestu. Deo izveštaja koji se odnosi na evropski region izradjen je u partnerstvu sa Adriatik institutom za javnu politiku. Predsednica instituta, Nataša Srdoč, u razgovoru za Glas Amerike kaže da uprkos zabeleženom napretku - korupcija i nedovoljna vladavina prava ostaju zajednički problem balkanskih zemalja.
Ovogodišnji izveštaj o ekonomskim slobodama označava dvadeseti put da su fondacija Heritidž, inače najveći konzervativni politički institut u Vašingtonu, i ekonomski list Vol Strit Džurnal obavili istraživanje stanja ekonomskih sloboda i slobodnog preduzetništva u svetskim državama. Oni su procenjivali slobode u deset kategorija uključujući fiskalnu slobodu, veličinu vlade, vlasnička prava, i slobodu od korupcije.
“Imamo nekoliko trendova koje možemo opaziti u području jugoistočne Evrope, odnosno Balkana a to je da sve zemlje bez izuzetka imaju niske ocene vlasničkih prava i slobode od korupcije, što znači da nema vladavine prava, da je sudstvo pod političkim uticajem, da postoji rasprostranjena korupcija u područjima ekonomije, gospodarstva, školstva i drugih sektora društva. To je jedna velika boljka celog Balkana i istočne Evrope”, navodi Nataša Srdoč, predsednica Adriatik instituta za javnu politiku.
S druge strane, Srdoč primećuje da sve zemlje osim Hrvatske, koja u tom pogledu nazaduje, imaju visoku fiskalnu slobodu, što znači da su sprovele odgovarajuće poreske reforme. Sve takodje imaju visoku ocenu trgovinske slobode.
Medju zemljama Balkana, Srbija je na 95. mestu, svrstana medju uglavnom neslobodne zemlje, ali je primetno poboljšala slobodu ulaganja i ostvarila ukupan napredak od 0,8 poena. Kako tumačiti takve rezultate?
“Dobro je da je napredovala, jer to znači, pretpostavljam, da su uočene slabe strane i da je srpskim političarima i vlasti stalo kako bi privukli nova ulaganja i povećali zaposlenost i omogućili prosperitet svojim gradjanima. Bitno je da sve zemlje naprave pomak prema većoj ekonomskoj slobodi jer viša ekonomska sloboda znači veći dohodak po glavi stanovnika, viši BDP što znači viši životni standard gradjana.”
Nataša Srdoč konstatuje da je u celom regionu prisutan problem nedovršene tranzicije sa komunizma na eru u kojoj sudstvo treba da štiti prava pojedinaca a ne države. Ona ukazuje na probleme političkog uplitanja u sudske odluke i nerešavanje visoko rasprostranjene korupcije.
"To je veliki problem ne samo za Srbiju nego i sve zemlje u regiji i to se posebno vidi kroz nezakonite finansijske odlive koji su napustili region Balkana, gde se računa da je nekih 111 milijardi dolara izašlo iz svih zemalja Balkana od 2001-2010. kroz kriminal, korupciju i izbegavanje plaćanja poreza. U Srbiji je taj iznos bio najveći – 52 milijarde dolara."
Crna Gora u izveštaju se nalazi na 68. poziciji, kao umereno slobodna zemlja. Srdoč kaže da je i u njoj zabeležen visoki nivo korupcije, izostanak vladavine prava i zaštite vlasničkih prava. No, Crna Gora je ipak iznad svetskog proseka.
"Crna Gora je očito učinila po pitanju regulativne učinkovitosti, smanjenjem troškova rada, povisila radnu slobodu, povisila slobodu ulaganja i sa te strane verujem da je to uticalo na povećanje."
Na pitanje kako se boriti sa rasprostranjenom korupcijom u regionu, Srdoč iznosi sledeću preporuku za sve zemlje regiona.
“Ti sistemi s obzirom na povezanost zakonodovane, izvršne i sudske vlasti teško mogu da iskorene korupciju iznutra i naš je predlog, Adriatik instituta za javnu politiku i International leader summit-a da se dovedu suci i tužitelji – posećujući iz zemalja sa snažnom tradicijom vladavine prave koji bi pomogli domaćim sucima i tužiteljima – ima poštenih unutar sistema.”
Takve sudije, koje bi pružale primer mladjoj generaciji balkanskih pravnika, ubrzale bi prelaz ka nezavisnom pravosudju, smatra Srdoč.
Na pitanje da li je process evropskih integracija garancija unapredjenja ekonomskih sloboda zbog povinovanja evropskim standardima, predsednica Adriatik instituta kaže da je primer Hrvatske pokazao da to nije slučaj. Isto tako, ona podseća da Švajcarska, koja nije članica EU, ima najvišu ocenu ekonomske slobode u Evropi i četvrtu u svetu, kao i najvišu monetarnu slobodu u Evropi.
“Vidi se da ne znači da morate biti članica EU kako bi postigla višu ekonomsku slobodu što je očiti primer Švicarske ali zbog vrlo specifične situacije Balkana, sa lošom ocenom vladavine prava, treba da postoji taj vanjski pritisak ali ne na način na koji je on napravljen u Hrvatskoj, jer tu nije bilo nikakvih rezultata”, zaključuje Nataša Srdoč.
Ovogodišnji izveštaj o ekonomskim slobodama označava dvadeseti put da su fondacija Heritidž, inače najveći konzervativni politički institut u Vašingtonu, i ekonomski list Vol Strit Džurnal obavili istraživanje stanja ekonomskih sloboda i slobodnog preduzetništva u svetskim državama. Oni su procenjivali slobode u deset kategorija uključujući fiskalnu slobodu, veličinu vlade, vlasnička prava, i slobodu od korupcije.
“Imamo nekoliko trendova koje možemo opaziti u području jugoistočne Evrope, odnosno Balkana a to je da sve zemlje bez izuzetka imaju niske ocene vlasničkih prava i slobode od korupcije, što znači da nema vladavine prava, da je sudstvo pod političkim uticajem, da postoji rasprostranjena korupcija u područjima ekonomije, gospodarstva, školstva i drugih sektora društva. To je jedna velika boljka celog Balkana i istočne Evrope”, navodi Nataša Srdoč, predsednica Adriatik instituta za javnu politiku.
S druge strane, Srdoč primećuje da sve zemlje osim Hrvatske, koja u tom pogledu nazaduje, imaju visoku fiskalnu slobodu, što znači da su sprovele odgovarajuće poreske reforme. Sve takodje imaju visoku ocenu trgovinske slobode.
Medju zemljama Balkana, Srbija je na 95. mestu, svrstana medju uglavnom neslobodne zemlje, ali je primetno poboljšala slobodu ulaganja i ostvarila ukupan napredak od 0,8 poena. Kako tumačiti takve rezultate?
“Dobro je da je napredovala, jer to znači, pretpostavljam, da su uočene slabe strane i da je srpskim političarima i vlasti stalo kako bi privukli nova ulaganja i povećali zaposlenost i omogućili prosperitet svojim gradjanima. Bitno je da sve zemlje naprave pomak prema većoj ekonomskoj slobodi jer viša ekonomska sloboda znači veći dohodak po glavi stanovnika, viši BDP što znači viši životni standard gradjana.”
Nataša Srdoč konstatuje da je u celom regionu prisutan problem nedovršene tranzicije sa komunizma na eru u kojoj sudstvo treba da štiti prava pojedinaca a ne države. Ona ukazuje na probleme političkog uplitanja u sudske odluke i nerešavanje visoko rasprostranjene korupcije.
"To je veliki problem ne samo za Srbiju nego i sve zemlje u regiji i to se posebno vidi kroz nezakonite finansijske odlive koji su napustili region Balkana, gde se računa da je nekih 111 milijardi dolara izašlo iz svih zemalja Balkana od 2001-2010. kroz kriminal, korupciju i izbegavanje plaćanja poreza. U Srbiji je taj iznos bio najveći – 52 milijarde dolara."
Crna Gora u izveštaju se nalazi na 68. poziciji, kao umereno slobodna zemlja. Srdoč kaže da je i u njoj zabeležen visoki nivo korupcije, izostanak vladavine prava i zaštite vlasničkih prava. No, Crna Gora je ipak iznad svetskog proseka.
"Crna Gora je očito učinila po pitanju regulativne učinkovitosti, smanjenjem troškova rada, povisila radnu slobodu, povisila slobodu ulaganja i sa te strane verujem da je to uticalo na povećanje."
Na pitanje kako se boriti sa rasprostranjenom korupcijom u regionu, Srdoč iznosi sledeću preporuku za sve zemlje regiona.
“Ti sistemi s obzirom na povezanost zakonodovane, izvršne i sudske vlasti teško mogu da iskorene korupciju iznutra i naš je predlog, Adriatik instituta za javnu politiku i International leader summit-a da se dovedu suci i tužitelji – posećujući iz zemalja sa snažnom tradicijom vladavine prave koji bi pomogli domaćim sucima i tužiteljima – ima poštenih unutar sistema.”
Takve sudije, koje bi pružale primer mladjoj generaciji balkanskih pravnika, ubrzale bi prelaz ka nezavisnom pravosudju, smatra Srdoč.
Na pitanje da li je process evropskih integracija garancija unapredjenja ekonomskih sloboda zbog povinovanja evropskim standardima, predsednica Adriatik instituta kaže da je primer Hrvatske pokazao da to nije slučaj. Isto tako, ona podseća da Švajcarska, koja nije članica EU, ima najvišu ocenu ekonomske slobode u Evropi i četvrtu u svetu, kao i najvišu monetarnu slobodu u Evropi.
“Vidi se da ne znači da morate biti članica EU kako bi postigla višu ekonomsku slobodu što je očiti primer Švicarske ali zbog vrlo specifične situacije Balkana, sa lošom ocenom vladavine prava, treba da postoji taj vanjski pritisak ali ne na način na koji je on napravljen u Hrvatskoj, jer tu nije bilo nikakvih rezultata”, zaključuje Nataša Srdoč.