Delagati iz 196 zemalja na sastanku u Parizu jednoglasno su usvojili ključni dokument za borbu protiv globalnog zagrevanja.
Sporazum se odnosi na održavanje globalne temperature ispod 2 stepena celzijusa, omogućava 100 milijardi dolara klimatskih investicija za siromašnije zemlje, predviđa provera progresa svakih pet godina i dostizanje maksimuma u ispuštanju ugljen-dioksida što je pre moguće.
Sporazum je proizvod pregovora koji su trajali godinama i najsveobuhvatniji je od donošenja Protokola iz Kjota 1997. godine.
U subotu uveče, dan nakon originalnog krajnjeg roka, francuski ministar spoljnih poslova Loren Fabijus je objavio da je dokument napisan na 31 stranici formalno prihvaćen, što su učesnici konferencije pozdravili sa oduševljenjem.
Prethodno je generalni sekretar UN Ban Ki Mun podsetio sve zemlje da je vreme da shvate da se nacionalni interesi najbolje brane time što se deluje u globalnom interesu i solidarnosti.
U sporazumu, međutim nije spomenuto ključno pitanje o tome kako bogate i siromašnije zemlje treba da podele odgovornost za finansiranje programa u vezi sa klimatskim promenama.
Skupu u Parizu prisustvovali su brojni svetski lideri. Državni sekretar Džon Keri, koji je bio angažovan na postizanju klimatskog sporazuma, saopštio je nameru da se udvostruče američke klimatske investicije na 800 miliona dolara u najugroženijim zemljama.