Ministri spoljnih poslova članica NATO-a saopštili su da obustavljaju civilnu i vojnu saradnju sa Rusijom zbog sukoba oko Ukrajine.
U zajedničkom saopštenju posle sastanka o Ukrajini u Briselu, ministri su naveli da politički dijalog NATO-a sa Rusijom može da se nastavi u skladu sa potrebama. Oni su, medjutim, naveli da ne priznaju ruski pokušaj aneksije Krima, nazivajući ga “nelegalnim i nelegitimnim.”
Na prvom samitu na visokom nivou od izbijanja krize u Ukrajini, ministri spoljnih poslova NATO-a pozvali su Rusiju da preduzme hitne korake kako bi se vratila poštovanju medjunarodnog prava. Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen poručio je da je situacija u Ukrajini – prioritet.
“Ruska agresija na Ukrajinu dovela je u pitanje našu viziju slobodne, celovite i mirne Evrope. Ona je dubinski promenila bezbednosnu sliku Evrope i izaziva nestabilnost na samim granicama NATO saveza.”
Rusija je u ponedeljak saopštila da je povukla stotine vojnika sa granice sa Ukrajinom, ali prema izveštajima, desetine hiljada vojnika i dalje su prisutne u tom području. Rasmusen je rekao da ne može da potvrdi izveštaje da se ruski vojnici povlače, a isto je izjavio i britanski šef diplomatije Vilijam Hejg.
“Čuli smo neka saopštenja i glasine da Rusija povlači trupe sa istočne granice Ukrajine ali još nismo videli dokaze o tome. Naravno, i dalje pozivamo na to povlačenje i koristimo sva moguća diplomatska sredstva u cilju de-eskalacije krize.”
Nemačka kancelarka Angela Merkel juče je telefonom razgovarala sa ruskim predsednikom Putinom, a iz njenog kabineta je saopšteno da joj je Putin preneo da se ruske trupe povlače.
"Mogu samo da vam kažem ono što je ruski predsednik Putin rekao meni. Moram da proverim da li je bilo kakvo kretanje trupa na granici vidljivo. To svakako nije i poslednji potreban korak, budući da je koncentracija vojske na ukrajinskoj granici veoma visoka. Ali danas nemam razloga da sumnjam u Putinove reči", izjavila je danas Angela Merkel u Berlinu.
Pred samit u Briselu, Moskva je upozorila Kijev da ne pokušava da se pridruži NATO-u navodeći da su takvi pokušaji u prošlosti doveli do zamrzavanja rusko-ukrajinskih političkih kontakta, “glavobolje” u odnosima NATO-a i Rusije, i dubokih podela u ukrajinskom društvu. Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk rekao je da prozapadne vlasti u Kijevu ne traže članstvo u NATO-u ali se očekuje da NATO pojača vojnu saradnju sa Ukrajinom u smislu obuke, zajedničkih vojnih vežbi i promovisanja reformi.
Ministri NATO-a danas su razmatrali načine pojačavanja vojnog prisustva u svojim članicama, bivšim komunističkim zemljama centralne i istočne Evrope, uznemirenim zbog poteza Rusije. NATO je pojačao vazdušne patrole iznad Baltika a SAD planiraju intenzivnije vojne vežbe sa Poljskom.
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski rekao je novinarima da bi voleo da vidi veće prisustvo NATO-a u toj zemlji.
"Veoma je važno da sve članice uživaju isti stepen bezbednosti. Poljska je članica NATO-a već 15 godina, a do sada jedina trajna NATO institucija koju imamo je konferencijski centar koji ima izvesne kapacitete za vojnu obuku. Zato bismo pozdravili veće prisustvo NATO-a u Poljskoj".
Za to vreme, ukrajinski parlament glasao je za razoružavanje svih ilegalnih naoružanih grupa posle pucnjave u Kijevu u koju je bio umešan aktivista desničarske organizacije
“Desni sektor”. Ukrajina je takodje osudila jučerašnju posetu ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Krimu, nazivajući je “grubim kršenjem” diplomatskog protokola.
Rusija je danas pojačala ekonomski pritisak na Kijev, podigavši cenu prirodnog gasa za Ukrajinu za 40 procenata. Ruski naftni gigant Gasprom time je ukinou popust koji je u decembru bio ponudjen ukrajinskom predsedniku Janukoviču kada se odlučio za bliže veze sa Moskvom umesto sporazuma sa Evropskom unijom. Direktor Gasproma Aleksej Miler rekao je da je odluka o poskupljenju gasa opravdana budući da ukrajinski dug za prethodne isporuke gasa sada iznosi 1,7 milijardi dolara.
Na prvom samitu na visokom nivou od izbijanja krize u Ukrajini, ministri spoljnih poslova NATO-a pozvali su Rusiju da preduzme hitne korake kako bi se vratila poštovanju medjunarodnog prava. Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen poručio je da je situacija u Ukrajini – prioritet.
“Ruska agresija na Ukrajinu dovela je u pitanje našu viziju slobodne, celovite i mirne Evrope. Ona je dubinski promenila bezbednosnu sliku Evrope i izaziva nestabilnost na samim granicama NATO saveza.”
Rusija je u ponedeljak saopštila da je povukla stotine vojnika sa granice sa Ukrajinom, ali prema izveštajima, desetine hiljada vojnika i dalje su prisutne u tom području. Rasmusen je rekao da ne može da potvrdi izveštaje da se ruski vojnici povlače, a isto je izjavio i britanski šef diplomatije Vilijam Hejg.
“Čuli smo neka saopštenja i glasine da Rusija povlači trupe sa istočne granice Ukrajine ali još nismo videli dokaze o tome. Naravno, i dalje pozivamo na to povlačenje i koristimo sva moguća diplomatska sredstva u cilju de-eskalacije krize.”
Nemačka kancelarka Angela Merkel juče je telefonom razgovarala sa ruskim predsednikom Putinom, a iz njenog kabineta je saopšteno da joj je Putin preneo da se ruske trupe povlače.
"Mogu samo da vam kažem ono što je ruski predsednik Putin rekao meni. Moram da proverim da li je bilo kakvo kretanje trupa na granici vidljivo. To svakako nije i poslednji potreban korak, budući da je koncentracija vojske na ukrajinskoj granici veoma visoka. Ali danas nemam razloga da sumnjam u Putinove reči", izjavila je danas Angela Merkel u Berlinu.
Pred samit u Briselu, Moskva je upozorila Kijev da ne pokušava da se pridruži NATO-u navodeći da su takvi pokušaji u prošlosti doveli do zamrzavanja rusko-ukrajinskih političkih kontakta, “glavobolje” u odnosima NATO-a i Rusije, i dubokih podela u ukrajinskom društvu. Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk rekao je da prozapadne vlasti u Kijevu ne traže članstvo u NATO-u ali se očekuje da NATO pojača vojnu saradnju sa Ukrajinom u smislu obuke, zajedničkih vojnih vežbi i promovisanja reformi.
Ministri NATO-a danas su razmatrali načine pojačavanja vojnog prisustva u svojim članicama, bivšim komunističkim zemljama centralne i istočne Evrope, uznemirenim zbog poteza Rusije. NATO je pojačao vazdušne patrole iznad Baltika a SAD planiraju intenzivnije vojne vežbe sa Poljskom.
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski rekao je novinarima da bi voleo da vidi veće prisustvo NATO-a u toj zemlji.
"Veoma je važno da sve članice uživaju isti stepen bezbednosti. Poljska je članica NATO-a već 15 godina, a do sada jedina trajna NATO institucija koju imamo je konferencijski centar koji ima izvesne kapacitete za vojnu obuku. Zato bismo pozdravili veće prisustvo NATO-a u Poljskoj".
Za to vreme, ukrajinski parlament glasao je za razoružavanje svih ilegalnih naoružanih grupa posle pucnjave u Kijevu u koju je bio umešan aktivista desničarske organizacije
“Desni sektor”. Ukrajina je takodje osudila jučerašnju posetu ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Krimu, nazivajući je “grubim kršenjem” diplomatskog protokola.
Rusija je danas pojačala ekonomski pritisak na Kijev, podigavši cenu prirodnog gasa za Ukrajinu za 40 procenata. Ruski naftni gigant Gasprom time je ukinou popust koji je u decembru bio ponudjen ukrajinskom predsedniku Janukoviču kada se odlučio za bliže veze sa Moskvom umesto sporazuma sa Evropskom unijom. Direktor Gasproma Aleksej Miler rekao je da je odluka o poskupljenju gasa opravdana budući da ukrajinski dug za prethodne isporuke gasa sada iznosi 1,7 milijardi dolara.