Pol Gerber sa Univerziteta Ilinois u januaru je objavio otrežnjujuće procene o budućnosti naših srodnih primata. Prema njegovom istraživanju, koje je komentarisao za Glas Amerike, „čak 60 odsto vrsta primata preti istrebljenje, dok je kod oko 75 odsto vrsta zabeleženo opadanje populacije“. Ako je verovati brojkama, jedini primati za koje se čini da im ide dobro smo mi - ljudi. Pretnja je navela primatologe širom sveta da oglase uzbunu kada je reč o budućnosti naših najbližih srodnika.
Upozorenje je vrlo jasno: krećemo se ka svetu u kojem više neće biti gorilla u divljini. Neće više biti orangutana. Neće biti lemura na Madagaskaru.
“Ako u ovom trenutku postoji pretnja od 60 odsto da će doći do istrebljenja, uočićemo povećanje tog broja i za vreme našeg života, života naše dece, istrebićemo druge primate”, upozorava Džo Sačel sa Univerziteta Duram.
Primati su grupa sisara u koju spadaju gorile, šimpanze, majmuni, giboni, mandrili i lemuri. I ljudi. Primatolozi kao što je Sečel, kažu da je jasno da je ljudska aktivnost glavni izazov sa kojim se suočavaju.
“Glavni problem je gubitak staništa i pretvaranje staništa u druge namene i u osnovi ljudi su ti koji menjaju stanište primata u ljudsko . Seča drveća, pretvaranje u obradivo zemljište, pašnjake za stoku, sve što u osnovi uništava tropske šume, jer primati većinom žive u tropskim šumama”.
Izveštaj i primatolozi nemaju ni jedan dobar odgovor o tome kako zaustaviti put ka istrebljenju.
“Znali smo da su primati u opasnosti, ali mislim da je čak i za nas, koji se bavimo očuvanjem primata, bilo šokantno kada je otkriven nivo problema”.
Međutim, naučnici ipak ističu da je najočiglednije rešenje zaustavljanje ljudskog napredovanja u staništa primata. Oni takođe insistiraju da je opadanje broja primata moguće preokrenuti, ako očuvanje njih samih i njihovih staništa, postanu priorite