Ruska novinarka koju je gonila ruska policija prošlog novembra nakon komentara na radiju povodom bombaškog napada, kaže da je ostala zapanjena kada je saznala da su je ruske vlasti stavile na zvaničnu listu "terorista i ekstremista".
U telefonskom intervjuu za Glas Amerike (VOA) iz njenog doma u Pskovu u zapadnoj Rusiji, Svetlana Prokopijeva (39) rekla je da je prošlog četvrtka saznala da Ruska federalna služba za finansijski monitoring (Rosfinmonitoring) blokirala njen račun u banci i stavila njeno ime na listu "aktivnih terorista".
Rekla je da veruje da je odluka doneta u znak odmazde za to što je okrivila rusku represivnu politiku za incident u oktobru 2018, kada je tinejdžer detonirao eksplozivnu napravu ispred zgrade Federalne bezbednosne službe (FSB) u gladu Arhangelsku.
"Nemam pristup svom novcu, a uzeli su mi i pasoš, pa ne mogu da napustim Rusiju", rekla je Prokopijeva za VOA, dodajući da su vlasti od februara takođe konfiskovale i njen laptop, mobilni telefon i druge lične stvari.
"Znam da ako ovaj slučaj ode na sud, presuda će najverovatnije biti 'kriva je'. Ovde u Rusiji ne postoji nešto kao što je nezavisan sudski sistem. Ovde se osećaš zarobljenim i propalim", rekla je ona za VOA.
Radeći kao honorarac za Radio slobodna Evropa, sa povremenim prilozima za Ruski servis BBC-a i lokalne medije poput moskovske lokalne radio stanice Eho Moskve, Prokopijeva je izveštavala o slobodi izveštavanja u Rusiji i ruskoj vojnoj intervenciji u Ukrajini.
Vlasti su započele krivičnu istragu protiv nje nakon njene kolumne o eksploziji u Arhangelsku, koja je objavljena u novembru 2018. na sajtu Pskovskaja Lenta Novostei i u radijskoj verziji koja je emitovana na Eho Moskve.
U samoubilačkom napadu, Mihajl Zlobitski, 17 godina star student, ranio je tri policajca FSB i izazvao ozbiljnu štetu na zgradi.
Ruski mediji izvestili su da je tinejdžer iskazivao simpatije prema anarhističkim idejama i da je optuživao FSB za fabrikovanje slučajeva kriminala.
"Mladi građanin koji je video samo vladine zabrane i kažnjavanje u svom životu nije bio u stanju da izmisli bilo kakav drugi vid komunikacije", napisala je Prokopijeva u svojoj kolumni o Zlobitskijevom napadu.
Ona je rekla Glasu Amerike da je njen tekst bio pokušaj da se kaže ruskim vlasima da je njihova represivna politika koren problema koji izaziva radikalizaciju.
"Niko ne želi da tako užasni incidenti postanu normalni, pa sam stoga predložila da organi reda i vlasti zastanu za trenutak i razmisle o tome", dodala je.
Propagiranje terorizma
Ruski Roskomnadzor u decembru, prema izveštajima, kaznio je oba medija i naložio uklanjanje kolumne i radio komentara zbog elemenata "propagiranja terorizma".
Ruske vlasti tokom proteklih godina uvele su proširene mere borbe protiv terorizma, navodeći kao razlog pojačane terorističkih aktivnosti. U aprilu 2018, zemlja je usvojila novi antiteroristički zakon kako bi uključila i aktivnosti protiv onih koji su optuženi za "iniciranje ili pravdanje terorizma ili za terorističku propagandu".
Organizacije za ljudska prave, međutim, optužile su zvaničnike u Kremlju da koriste te mere kao opravdanje za sprovođenje represije nad opozicionim glasovima, često predstavljajući novinare i branioce ljudskih prava kao teroriste.
Džoan Bir, čelnik Deska Reportera bez granica za Istočnu Evropu i Cenralnu Aziju, rekao je za Glas Amerike da ruske vlasti učestalo koriste te antiterorističke mere kako bi ućutkale profesionalne hrabre novinare, posebno one koji pokrivaju rusku politiku u Čečeniji, na Krimu i u Ukrajini. On kaže da je nekih 95 ljudi osuđeno po optužbama za terorizam u 2018.
"Strahujemo da su to signali rastuće upotrebe ove liste da se stigmatiziju, diskredituju i zastrašuju novinari koji slobodno pišu", rekao je Bir za VOA.
Bir je dodao da je pritisak na nezavisne medije u Rusiji konstantno rastao od antivladinih protesta u 2011. i 2012. On kaže da ubistva i fizički napadi na novinare prolaze nekažnjeno, dok se ekonomska baza nezavisnih medija sistematski podriva.
"I dok većina TV kanala preplavljuje gledaoce propagandom, jedan broj nezavisnih medija nastavlja da proizvodi visoko kvalitetno oštro izveštavanje, ali oni su saterivani u sve uže niše. Čim uspeju da se domognu značajno široke publike, brzo bivaju suzbijeni", kaže Bir za VOA.
Snežna revolucija
Serija protesta, zvana i "Snežna revolucija", počela je 2011. nakon izveštaja o prevarama u ruskom izbornom procesu. Demonstracije su kasnije prerasle u nemire, koji su rezultirali sa više od 1.000 uhapšenih i desetinama ranjenih.
Viktor Olejnik, ruski novinar koji je prebegao u SAD, rekao je za Glas Amerike da je pojačavanje pritiska na slobodu govora stavilo profesonalne novinare pred izbor da ili budu tihi, ili da napuste zemlju. Olejnik je pobegao iz Rusije 2018. nakon što je izveštavao o nasilnoj grupi za koju se sumnja da je plaćena od strane ruskih vlasti kako bi napadali demonstrante.
"Svetlanin slučaj je politički motivisan slučaj koji predstavlja jednu vrstu represije u Rusiji", rekao je on, govoreći o stavljanju Prokopijeve na listu terorista.
"Vidim to kao mehanizam za zastrašivanje ljudi, jer - tvoj život u Rusiji je upropašćen ako završiš na toj listi. Iz pozicije Kremlja, ta vrsta mera trebalo bi da posluži kao poruka drugima", dodao je on.
Prokopijeva bi trebalo da se pojavi na sudu na procesu protiv nje u septembru 2019. Ukoliko bude proglašena krivom, mogla bi da bude osuđena na sedam godina zatvora ili na kaznu 1,5 miliona rubalja.
Ona kaže za Glas Amerike da nije sigurna da li će joj novac i konfiskovana oprema biti vraćeni pre suđenja.
"Ljudi koji su zaduženi za 'istragu' u mom slučaju imaju pristup mojim zdravstvenim informacijama. Oni dobro znaju da sam u zdravstvenom stanju koje zahteva nastavak nabavke vrlo skupih lekova. Uz moj blokiran račun u banci, nemam načina da dođem do novca i ne znam kako ću nastaviti da nabavljam svoje lekove", rekla je ona.
Fatima Tils iz Glasa Amerike iz Vašingtona učestvovala je u pisanju ovog teksta.