Prema procenama u Beogradu, MMF bi mogao da dozvoli jednokratnu pomoć najsiromašnijim penzionerima pre Novu godinu i povećanje plata u prosveti, možda i u zdravstvu, ali ne više od dva odsto. O većem povećanju koje bi obuhvatilo veći broj građana, za sada nema ništa smatraju u MMF, i to je ono što je obeležilo šestu reviziju aranžmana sa Srbijom.
Hoće li biti povećanja plata i penzija u Srbiji? Po računicama premijera Aleksandra Vučića ima prostora i za malo osetnije povećanje, dok predstavnici MMF-a, imaju svoje pokazatelje, po kojima stanje srpske ekonomije i finansija još ne dozvoljavaju rast zarada.
Glavni i odgovornik urednik NIN-a Milan Ćulibrk podseća na to kako su tekli pregovori oko povećanja plata i penzija, kao i na poruku koju je šef Misije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf dao u junu, u intervjuu ovom nedeljniku:
"Ja se sećam prošle godine šta je bilo. Tada je premijer tvrdio da postoji veći prostor za povećanje plata i penzija, da bi MMF to dozvolio, ali da on ne da. Sad se ispostavilo kao da on bi hteo, ali da MMF ne da. U svakom slučaju neko ne da. Mislim da ovo nije nikakvo iznenađenje. Džejms Ruf, šef Misije MMF-a za Srbiju je u junu mesecu za NIN rekao da nema prostora za povećanje plata ove godine, a ako ne bude dodatnih ušteda, čak ni 2017. godine. Tako da to nije nikakva novost sa kojom je on došao u Beograd."
Kako kaže sagovornik Glasa Amerike, u finansijskom izveštaju za prošlu godinu vidi se da su plate u EPS-u bile oko 80 hiljada dinara, to jest da su bile veće nego prethodne godine, iako je trebalo da budu manje zbog smanjenja plata, ističe Ćulibrk.
Nije bilo dogovorenog smanjenja plata, nije bilo ni dogovorenog smanjenja broja zaposlenih, i to su su, njegovoj oceni glavni razlozi zbog kojih MMF ovoga puta više zateže oko plata i penzija:
"Ono na šta je Vlada računala jeste da će dobro stanje u javnim finansijama Srbije omogućiti manevarski prostor za povećanje plata i penzija. U MMF-u su verovatno izračunali da cilj nije postignut. Cilj je bio aranžmana da se udeo plata i penzija u BDP-u svede na sedam, odnosno 11 posto. To nije postignuto. Iz jednostavnog razloga – čak i dok su bile zamrznute, plate u javnom sektoru su rasle."
Milan Ćulibrk ističe i da je teško govoriti o Srbiji kao lideru u regionu – tezom kojom se ovde, inače često barata. NIN-ovo regionalno istraživanje, koje je sprovedeno u osam zemalja, na bazi 10 različitih ekonomskih paramatera pokazuje nešto sasvim drugo, kaže Ćulibrk:
"Kada se sve to sabere i podeli, Srbija je ubedljivo najgora u regionu. Daleko iza Bugarske i Rumunije, koje su na prva dva mesta. Jedino još Makedonija nije najbolja ni po jednom od 10 pokazatelja. Svi ostali su bar po jednom od 10 na prvom mestu. Srbija je najbolje plasirana na petom mestu. I, kad pogledate sve te podatke, nije mi jasno kako smo mi to lideri."
Čak i sa privrednim rastom od 2,7 odsto, Srbija je pretposlednjem mestu u regionu iza Makedonije, upozorava sagovornik Glasa Amerike i dodaje da je za samo 5 evra Srbija izbegla da bude na poslednjem mestu i po prosečnoj plati, koja ovde iznosi 367 evra.
Zbog svega toga ni sledeće godine ne možemo da očekujemo bolji život u Srbiji. Možda malo bolji, ali ne više od toga, kaže na kraju Milan Ćulibrk.