Hiljade demonstranata nezadovoljne zbog odluke vlade Gruzije da obustavi pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji okupile su se u petak ispred zgrade skupštine i sukobile sa policijom, drugo veče za redom.
Prethodne večeri, policija je upotrebila vodene topove, biber sprej i suzavac da rastera demonstrante sa ulica Tbilisija, prestonice Gruzije, nakon što je premijer Irakli Kobakhidze iz vladajuće partije Gruzijski san objavio da obustavlja pregovore sa EU do 2028 godine. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je privelo 43 osobe tokom protesta.
U petak uveče, demonstranti su se ponovo masovno okupili ispred parlamenta, a neki pokušali da probiju metalnu kapiju. Specijalna policija je upotrebila vodene topove da ih potisne.
Stranka Gruzijski san je odnela pobedu na prošlomesečnim parlamentarnim izborima koje je opozicija na Južnom Kavkazu odbacila kao “lažnu” i koju su evropski zvaničnici kritikovali. Izbori održani 26. oktobra nadaleko su viđeni kao referendum o težnjama zemlje da se pridruži Evropskoj uniji, a vladajuća stranka je nagovestila biračima da će nastaviti da traži članstvo u tom bloku.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su tokom protesta privedene 43 osobe.
Predsednica Salome Zurabičvili rekla je da je vlada objavila "rat" svom narodu i suočila se sa policijom u opremi za razbijanje demonstracija na protestu, pitajući ih da li služe Rusiji ili Gruziji.
Gruzijska predsednica, koji ima uglavnom ceremonijalnu ulogu, ranije je rekla da je vladajuća partija “nameštala” izbore uz pomoć Rusije, koja je prethodno vladala Gruzijom iz Moskve kada je bila deo Sovjetskog Saveza.
Ona je rekla da je odluka o suspenziji članstva u EU označila "završetak ustavnog udara koji se odvija već nekoliko nedelja".
Najava vlade da obustavlja pregovore o pridruživanju EU usledila je nekoliko sati nakon što je Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom se osuđuje prošlomesečno glasanje i navodi da nije bilo ni slobodno ni pošteno, što predstavlja još jednu manifestaciju nastavka demokratskog nazadovanja „za šta je vladajuća partija Gruzijski san snosi apsolutnu odgovornost."
Evropski posmatrači izbora rekli su da je oktobarsko glasanje proteklo u atmosferi podela obeleženoj slučajevima podmićivanja, duplog glasanja i fizičkog nasilja.
EU je Gruziji dodelila status kandidata u decembru 2023. pod uslovom da ispuni preporuke bloka, ali je stavila na čekanje njeno pristupanje i prekinula finansijsku podršku ranije ove godine posle usvajanja zakona o „stranom uticaju” koji se smatra udarom na demokratske slobode.
Poslanici EU pozvali su na ponavljanje parlamentarnih izbora u roku od godinu dana pod temeljnim međunarodnim nadzorom i nezavisnom izbornom administracijom. Oni su takođe pozvali EU da uvede sankcije i ograniči formalne kontakte sa gruzijskom vladom.
Policija privodi jednog od demonstranata u Tbilisiju (Foto: AP/Zurab Tsertsvadze)
Gruzijski premijer je uzvratio, osudivši ono što je opisao kao „salvu uvreda” političara EU i izjavljujući da su „zlonamerni protivnici naše zemlje pretvorili Evropski parlament u oružje ucene Gruzije, što je velika sramota za Evropsku uniju“.
„Nastavićemo svojim putem ka Evropskoj uniji, ali nećemo dozvoliti nikome da nas drži u stalnom stanju ucena i manipulacija, što je krajnje nepoštovanje naše zemlje i društva“, rekao je Kobahidze. „Moramo jasno da pokažemo pojedinim evropskim političarima i birokratama, koji su potpuno lišeni evropskih vrednosti, da moraju da razgovaraju sa Gruzijom dostojanstveno, a ne ucenama i uvredama”.
Kobahidze je takođe rekao da će Gruzija odbiti sve budžetske grantove EU do kraja 2028.
Kritičari su optužili “Gruzijski san” - koji je osnovao Bidžina Ivanišvili, milijarder koji je svoje bogatstvo stekao u Rusiji - da postaje sve autoritarniji i naginje ka Moskvi. Stranka je nedavno progurala zakone slične onima koje Kremlj koristi za suzbijanje slobode govora i LGBTQ+ prava.
EU je suspendovala proces podnošenja zahteva za članstvo Gruzije na neodređeno vreme u junu, nakon što je parlament usvojio zakon kojim se od organizacija koje dobijaju više od 20 odsto sredstava iz inostranstva zahteva da se registruju kao da „ostvaruju interese strane sile“, slično ruskom zakonu koji se koristi za diskreditaciju organizacija koje kritikuju vladu.