Njujork: Život posle terorističkog napada

Spomenik žrtvama terorističkog napada 11. septembra

Tokom poslednjih 15 godina od napada 11. septembra, stanovnici Njujorka bili su svedoci obnove Menhetna. Koncept obnove, svakako, biće nastavljen dugo nakon što su građevinski radovi završeni. Posetioci i stanovnici kažu da se u gradu danas osećaju sigurno, ali je za mnoge, njihov pogled na svakodnevni život zauvek promenjen.

Kula Trgovinski centar jedan stoji na mestu na kojem su nekada bile kule bliznakinje. Viši od prvobitnih, kompleks zgrada služi kao simbol prilagodljivosti i snage grada. Uprkos ozdravljenju koje se dogodilo, lokalni stanovnici i turisti se slažu. Grad i čitav svet nikada više neće biti isti.

“Mislim da svet ukupno nije bezbedniji nego što je tada bio, mislim da je gore.”

“Bilo gde da odem osećam se bezbedno, ipak, nažalost, takve stvari mogu da se dogode bilo gde da se nalazite”, navode pojedini posetioci.

Unutar Memorijalnog muzeja, posetioci istražuju globalni uticaj napada 11. septembra 2001. godine, dok preživljavaju intimna sećanja na bol i oporavak. Direktorka muzeja Alis Grinvold kaže da je na ovu godišnjicu, progres na mestu napada, očigledan.

“Imate predivne nove kule koje su izgrađene. Treći toranj je u izgradnji. Imate novi transportni centar i ovaj predivni spomenik u centru toga. Sada je to mesto sećanja i života.”

Ali, i nakon što poslednja kula bude izgrađena, obnova će biti nastavljena. Upitajte bilo kog stanovnika Njujorka koji je bio tog dana 2001. u gradu, njihova najmračnija sećanja će se vratiti.

“Bilo je ljudi koji su radili u tom delu grada i kada su došli da pokupe decu iz škole, svi su bili prekriveni prašinom.”

“Sećam se mirisa iz vožnje u metrou danima posle napada i toga da nisam znao od čega potiču. Jer bilo je prodavnica koje su bile zatvorene pošto se hrana pokvarila. A, vi se pitate šta ako je taj neprijatan miris bio od ljudskih tela.”

Nedaleko od Prve kule Svetskog trgovinskog centra nalazi se uređena bašta na čijem mestu je nekada bila zgrada zatvora. Betsi Rendolf vidi to kao metaforu.

Okružena sam svom tom lepotom i sjajem, a ispod toga je istorija onoga što je nekada bilo i pogledajte dokle smo stigli. Možete reći, pre jedanaestog septembra i posle jedanaestog seštembra, dokle smo stigli. “

Bašta je oaza, mesto na kojem Njujorčani mogu da razmišljaju i pronađu mir. Ali i na najmirnijim mestima u gradu, Njujorčani imaju pomešana osećanja o tome da li su ukupno bezbedniji.

Zapravo se osećam više ugroženim zbog provokacija, zbog separatizma.”

Imamo stanje ekstremne bezbednosti i za to je neko odgovoran. Postoji neko ko je nevidljiv i ko brine o nama.”

I pored zabrinutosti i razlika, mnogi Njujorčani koji su preživeli najmračniji momenat grada i dalje mogu da slože o jednoj stvari - ne postoji drugo mesto na kojem bi radije živeli.