Ovogodišnja Nobelova nagrada da mir dodeljena je predsednici Liberije Elen Džonson Sirlif, liberijskoj mirovnoj aktivistkinji Lejmi Gboui i jemenskoj aktivistkinji za prava žena, Tavakul Karman.
Norveški Nobelov komitet objavio je njihova imena danas, u Oslu, rekavši da im je nagrada dodeljena zbog njihove “nenasilne borbe za bezbednost i prava žena”.
Predsednik komiteta, Torbjern Jagland, odao je priznanje njihovom radu rekavši da “trajan mir u svetu ne može biti postignut ako žene ne steknu iste mogućnosti kao muškarci”.
72-ogodišnja Elen Džonson Sirlif je 2005. godine postala prva demokratski izabrana žena predsednik jedne afričke države. Nobelov komitet odao joj je priznanje zbog njenih nastojanja da učvrsti mir, podstakne razvoj privrede i društva i ojača položaj žena.
39-ogodišnja Lejma Gboui, takođe iz Liberije, doprinela je okončanju građanskog rata podsticanjem hrišćanskih i muslimanskih žena da učestvuju u nizu sedećih protesta i nenasilnih demonstracija. 2002. Gboui je mobilizovala liberijske žene da učestvuju u takozvanom štrajku odbijanja seksa sve dok nasilje ne prestane.
32-ogodišnjoj aktivistkinji i novinarki Tavakul Karman odato je priznanje zbog, kako je rečeno, “jedne od vodećih uloga u borbi za prava žena, demokratiju i mir” u Jemenu. Kada je saznala da je dobila Nobelovu nagradu, Tavakul Karman - inače jedna od vodećih aktivistkinja u takozvanom “arapskom proleću” u svojoj zemlji - rekla je novinarima da je posvećuje “jemenskoj revolucionarnoj omladini” i da to predstavlja jednu od pobeda u ustanku protiv predsednika Alija Abdulaha Saleha.
Norveški Nobelov komitet izrazio je nadu da će dodeljivanje nagrada pomoći okončanju, kako je rečeno, “ugnjetavanja žena, koje još postoji u mnogim zemljama”.
Tri dobitnice podeliće i novčanu nagradu u vrednosti od skoro milion i po dolara, koja će im biti uručena na svečanosti u Oslu, 10. decembra.
Prošle godine Nobelova nagrada za mir dodeljena je zatvorenom kineskom disidentskom piscu i aktivisti Liju Šijabaou, što je izazvalo gnev kineske vlade. Li služi 11-godišnju zatvorsku kaznu zbog, kako su to kineske vlasti nazvale, “subverzije države”.
Fond za dodelu Nobelovih nagrada osnovao je švedski naučnik i industrijalac Alfred Nobel, poznat i kao pronalazač dinamita.