Dobitnici Nobelove nagrade za mir za 2022. godinu su Aleš Beljacki, jedan od osnivača demokratskog pokreta u Belorusiji sredinom 1980-tih i dve grupe za zaštitu ljudskih prava - Centar za građanske slobode iz Ukrajine i Memorijal, organizacija iz Rusije.
Sva tri dobitnika su iz bivših članica Sovjetskog Saveza, dok su u dve od tri na vlasti autokrate - Aleksandar Lukašenko u Belorusiji i Vladimir Putin u Rusiji.
“Dobitnici Nobelove nagrade za mir predstavljaju civilno društvo u svojim zemljama. Mnogo godina su promovisali pravo da se kritikuje vlast i zaštite osnovna građanska prava. Uložili su izvanredne napore da dokumentuju ratne zločine, kršenja ljudskih prava i zloupotrebu položaja. Zajedno pokazuju značaj civilnog društva za mir i demokratiju", saopštila je predsedavajuća norveškog Nobelovog komiteta Berit Reis-Andersen.
"Ovo je nagrada za otpor. Otpor protiv totalitarizma, protiv svih pokušaja da se ućutkaju glasovi onih koji se usuđuju da se oglase i odbace kršenja ljudskih prava", naglasila je Alis Mogve, predsednica Međunarodne federacije za ljudska prava (FIDH).
Ne propustite: Nobelova nagrada ruskog novinara prodata za 103,5 miliona dolara za raseljenu decu Ukrajine"FIDH podseća da je Aleš Beljacki trenutno proizvoljno pritvoren u zatvorima Lukašenkovog režima, Memorial je zatvoren u decembru 2021. godine pod lažnim izgovorom ruskih vlasti, dok članovi Centra za građanske slobode trenutno žive u zemlji koja je u ratu, pod agresijom strane sile. Uprkos tome, njihov rad se nastavlja i važniji je nego ikada", poručila je Mogve.
Centar za građanske slobode osnovan je 2007. godine da bi se promovisala ljudska prava i demokratija u Ukrajini tokom perioda nestabilnosti u zemlji. Posle ruske invazije na Ukrajinu, organizacija je radila na dokumentovanju ruskih ratnih zločina nad ukrajinskim civilima.
Direktorka centra Oleksandra Matvičuk je za Glas Amerike rekla da je reč o nagradi ne samo za njenu organizaciju i njen rad u Ukrajini i celom regionu, već za "sve ukrajinske građane, koji se bore za slobodu u ratu sa Rusijom".
"Za pravo da imaju demokratski izbor, da žive i grade zemlju u kojoj se štite prava svih ljudi, čija je vlada odgovorna, a polica ne razbija mirne studentske proteste. I za to plaćamo prilično visoku cenu", poručila je Matvičuk.
Istraživač u centru, Volodimir Javorski rekao je prethodno da je nagrada važna za organizaciju zato "što smo mnogo godina radili u zemlji koja je bila nevidljiva".
Aktivizam za zaštitu ljudskih prava je glavno oružje protiv rata", poručio je Javorski koji je oženjen Beloruskinjom i živeo je u Minsku do maja 2021. godine, kada je proteran zajedno sa 9-godišnjim sinom. Zabranjeno mu je da ulazi u Belorusiju 10 godina, a naveo je i da ga je policija tukla tokom ispitivanja.
Beljacki je dugogodišnji borac za ljudska prava i građanske slobode u Belorusiji, a osnivač je i nevladine organizacije Centar za ljudska prava Viasna. Pritvoren je posle protesta 2020. godine protiv reizbora Lukašenka, bliskog Putinovog saveznika. I dalje je u zatvoru bez sudskog procesa, a mogao mi da bude osuđen na do 12 godina zatvorske kazne ako bude proglašen krivim.
"Uprkos ogromnim ličnim poteškoćama, gospodin Beljacki nije popustio ni milimetar u svojoj borbi za ljudska prava i demokratiju u Belorusiji", poručila je predsedavajuća Nobelovog komiteta i pozvala beloruske vlasti da ga oslobode.
Memorijal je osnovan za vreme Sovjetskog saveza 1987. godine da bi se osiguralo da se ne zaborave žrtve komunističke represije. Organizacija je nastavila da prikuplja informacije o kršenjima ljudskih prava i prati sudbinu političkih zatvorenika u Rusiji. Najviši sud u zemlji naredio je da se zatvori u decembru, u okviru obračuna ruskih vlasti sa aktivistima, nezavisnim medijima i pristalicama opozicije.
Nobelovu nagradu za mir prošle godini su dobili novinari Marija Resa sa Filipina i Rus Dmitrij Muratov za, kako je saopštio Nobelov komitet, "napore da se štiti sloboda izražavanja, što je preduslov za demokratiju i dugotrajni mir".
Dobitnici dobijaju nagradu od gotovo milion dolara i zlatnu medalju. Muratov je medalju prodao za 103,5 miliona dolara da bi pomogao ukrajinskoj deci rasljenoj zbog rata.
Među dobitnicima prestižne nagrade su i Martin Luter King, Crveni krst, Nelson Mendela, Majka Tereza, Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog oružja, Barak Obama.
Nagrada nije dodeljivana tokom Drugog svetskog rata, od 1940. do 1945.