Norveški dokumentarni film „Regrutacija za džihad“ razmatra praksu koju primenjuju džihadisti u Evropi da bi regrutovali mlade ljude da se bore za Islamsku državu. Tokom snimanja, Adel Kan Faruk, jedan od dvojice autora, imao je do sada neviđen pristup radikalizovanoj mreži islamista u Evropi. On ih je upoznao preko Ubajdule Husaina, ozloglašenog regrutera, koji trenutno služi devetogodišnju zatvorsku kaznu u Norveškoj. Faruk i njegov partner Ulrik Rolfsen razgovarali su sa novinarkom Glasa Amerike Penelopi Pulu o rastu islamskih organizacija u Evropi, njihovim tehnikama regrutacije i sofisticiranoj mreži širom kontinenta.
Dok je snimao dokumentarac “Regrutacija za džihad”, Adel Faruk dobio je pristup radikalizovanoj islamskoj zajednici širom Evrope, preko islamista Ubajdule Husaina.Faruk je želeo da zna šta leži u pozadini radikalizacije ljudi kao što je Husain.
“To se ne događa samo u Norveškoj. Dešava se u Švedskoj, Danskoj, Britaniji, Belgiji, uvek je tu jedna mala grupa ljudi koji ne pripadaju društvu, čak ni kao muslimani, ne uklapaju se, marginalizovani su, imaju problem kod kuće, teškoće da nađu posao. Želeo sam da saznam zbog čega je postao takav, zašto je postao tako ekstreman jer je imao neke kvalitete – bio je fudbalski sudija, pametno dete, dobro je prolazio u školi…”
Tokom jednog tajnog sastanka sa britanskim islamistom Andžemom Čaudarijem, Faruk je snimio zastrašujuće scene u kojima vidimo na koji se način širi radikalna ideologija.
2015. islamski ekstremisti izvršili su seriju napada u Parizu, prvo na francuski satirični časopis Šarli Ebdo, a nekoliko meseci kasnije napade na jednom rok koncertu i fudbalskoj utakmici, kada je poginulo 130 osoba a ranjeno 368. Faruk kaže da mu je Ubajdula Husain u kameru rekao da ne poznaje napadače iz Pariza… ali da zna ljude koji ih poznaju.
“Te grupe su male ali su moćne jer sarađuju. Posećuju jedni druge, drže sastanke, svojevrsne seminare”, kaže Faruk.
Kada je Ubajdula regrutovao jednog mladog Norvežanina, skrenuo je pažnju policije. Uhapšen je a norveška policija konfiskovala je Farukove i Rolfsenove snimke kao dokazni materijal. Borba filmskih autora za slobodu štampe postaja je tema za sebe. Ulrik Rolfsen i Adel Faruk su svoj slučaj odneli sve do norveškog Vrhovnog suda – i pobedili.
“Ključno pitanje je da je za svaku demokratiju od vitalnog značaja da novinari i mediji budu odvojeni od vlasti. Moje ovlašćenje je da pričam priče, razotkrivam stvari koje se događaju u društvu da bismo edukovali javnost i mislim da je važno da ne zadiremo u prostor delovanja jedni drugima”, smatra Rolfsen.
Na složeno pitanje da li takav dokumentarac može da podstakne strah i nepoverenje prema muslimanima, Faruk odgovara da je želeo da pokaže da te ćelije operišu na samim marginama društva.
“Za mene i Ulrika to je bilo izuzetno važno. Jer većina muslimana nije ništa nalik toj grupi. Većina su normalni, obični ljudi.”